Devojka stara 30 godina preminula je zbog posledica srčanog udara. Očevici kažu da se "samo srušila" na trotoaru u beogradskom naselju Vojvode Vlahovića. Reanimacija je dugo trajala, ali nažalost, spasa nije bilo. Ova vest naterala nas je da se zapitamo da li su srčani problemi sada češći kod mlađih u odnosu na period pre nekoliko godina. Da li možemo da sprečimo infarkt i na mnoga druga pitanja odgovorila je u emisiji "150 minuta" na Prvoj dr Milijana Balević, kardiolog.
"Statistika se promenila, sve je više mladih. Mi pretpostavljamo da je to zbog načina života. Mada, generalno statistika za naprasnu srčanu smrt stalno raste. Genetička predispozicija uvek ima uticaj, na to nikako ne možemo da utičemo. Ipak, mere prevencije, način na koji se živi, ishranu i fizičku aktivnost, treba sagledati i biti umeren u svemu. Ono što je jako bitno za mlade je korišćenje nikotina, alkohola, nedozvoljenih supstanci. To povećava rizik", objasnila je dr Balević.
SIMPTOMI
"Kad osoba oseti ubrzan srčani rad, gušenje, bolove u grudima, uvek treba da se javi lekaru ili kardiologu. To ne mora da bude samo srčana bolest. Mogu da budu druge bolesti koje imaju refleksiju na sam srčani sistem. Ubrzani puls i aritmije takođe mogu da ukažu na srčano oboljenje ili na oboljenje štitaste žlezde", objasnila je doktorka i otkrila da li postoji grupa ljudi koja je u većem riziku:
"Rizične grupe su pacijenti koji već imaju srčano oboljenje. Inače, osobe koje dožive naprasnu srčanu smrt, mogu da nemaju nikakav simptom. Kod osoba koje imaju srčane bolesti, 80 odsto postoji šansa da dobiju naprasnu srčanu smrt bez simptoma. Patolozi imaju različite razloge za to, ali kažu da postoje defekti u vezivnom tkivu, tako da taj srčani mišić ima promene koje dovode do smetnji u srčanom sistemu", objasnila je dr Balević.
Prevencija su redovni pregledi.
"Kardiološki pregled počinje od anamneze, od toga šta pacijent kaže za tegobe i genetiku. Dalje se radi EKG, ultrazvuk i ako treba, nosi se holter, plus analize krvi", rekla je doktorka i otkrila šta znači - uvećano srce. "To se zove sportsko srce. Sve zavisi koliko je prošireno. Nekada to može da bude fiziološka varijanta. Srce je veličine pesnice, ali je sve individualno. Sportsko srce bi trebalo da bude zdravo, ali ako je uvećano kod osobe koja se ne bavi sportom, onda treba da se utvrdi šta je", rekla je dr Milijana Balević.
(MONDO)
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!