Genetika igra veliku ulogu po pitanju nasleđivanja određenih karakteristika naših roditelja. Od DNK hromozoma zavisi koju boju očiju, kose ili oblik nosa ćemo naslediti. Osim fizičkih osobina, određeni geni su zaslužni za nasledne bolesti i poremećaje.

Takođe, to ne mora da bude pravilo. Samo zato što imate genetsku predispoziciju za neku bolest ne znači da ćete je dobiti, kaže Meri Freivogel, predsednica Nacionalnog društva genetskih savetnika.

"Vaše okruženje, porodična istorija, životne navike, pa čak i čista šansa takođe igraju ulogu“, kaže ona.

Evo nekoliko bolesti i poremećaja koji su nasledni i na koje možete da utičete na vreme:

1. Bolesti srca

Svi znamo da nezdrava hrana, manjak kretanja i pušenje mogu negativno da se odraze na zdravlje našeg srca. Značajna studija iz 2016. godine koja je obuhvatala više od 55.000 učesnika koja je objavljena u "The New England Journal of Medicine" otkrila je koliko su te navike bile kritične za ljude koji su imali genetski rizik od srčanih bolesti.

2. Rak debelog creva

Testiranje na adenomatozne polipe može da vam pomogne da saznate da li ste u povećanom riziku od raka debelog creva. Takvi polipi mogu da se razviju u vašem debelom crevu tokom tinejdžerskih godina, ali postaju maligni kada se približite 40. Čak jedan od pet ljudi koji dobiju bolest je u srodstvu sa nekim ko ju je imao, prema Američkom društvu za rak.

"Ljudi obično počinju da se testiraju na rak debelog creva sa 50 godina, ali ako imate porodičnu istoriju raka debelog creva ili polipa, trebalo bi ranije da se pregledate", dodaju lekari.

3. Celijakija

Prema Fondaciji za celijakiju, jedan od 10 ljudi sa srodnikom u prvom stepenu sa ovom bolešću (što znači roditelj, dete ili brat ili sestra) imaju rizik da je i sami dobiju, pošto postoje geni povezani sa celijakijom.

Za razliku od ljudi sa intolerancijom koji se suočavaju sa privremenim problemima sa varenjem nakon jedenja glutena, pacijenti sa celijakijom koji unose pšenični protein doživljavaju ozbiljne probleme u tankom crevu.

4. Povišeni holesterol

Nažalost, o pivišenom holesterolu mnogi počinju da razmišljaju tek kada bliska osoba doživi srčani udar. Ljudi sa genetskim poremećajem zvanim porodična hiperholesterolemija imaju povišeni nivo "lošeg" holesterola od rođenja i 20 puta su u većem riziku od ranih srčanih bolesti, uključujući srčani i moždani udar.

"Povišeni holesterol je najčešći genetski uzrok ranog srčanog oboljenja, ali ranim lečenjem rizik pojedinca može da se smanji za 80 procenata", kaže Daniel Rader, profesor na Medicinskom fakultetu u Pensilvaniji.

5. Depresija

I dan-danas, u 21. veku, naučnici i dalje istražuju naslednje faktore mentalnih stanja i poremećaja. Samo zato što neko u vašoj porodici ima depresiju ne znači da ćete i vi, ali je verovatnije da ćete je imati ako je ona kroz porodicu bila učestalija.

BONUS VIDEO:

"SVI SU STARIJI OD 50 GODINA I IMAJU PRIDRUŽENE BOLESTI" Dr Preveden: Očekujemo nov priliv zaraženih virusom Zapadnog Nila Kurir TV

 (MONDO)