Kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji. Statistika kaže da polovina populacije strada od začepljenja krvnih sudova, tačnije ateroskleroze. Može li se to sprečiti i na vreme lečiti za K1 objašnjava prof. dr Đorđe Radak, vaskularni hirurg. Kako je na samom početku istakao dr Radak, ateroskleroza je jedno prirodno obolenje.

"Mi smo svi programirani da imamo kad-tad aterosklerozu, neko u tridesetoj, neko u stotoj i postoji jedan set gena (oko 20, 30 gena) koji svojom ekspresijom dovode do ateroskleroze, a ona postaje 'aždaja', opasna i teška kada dođe do kraja. Tačnije, kada dođe do suženja na krvnim sudovima", objašnjava doktor.

Šta je zapravo ateroskleroza?

"To je reč koju Srbi nerado prihvataju i to je veliki problem. U svetu je ona je prihvaćena. U Srbiji kada se kaže ateroskleroza to u odnosu na infarkt mozga ne znači ništa, a u stvari ateroskleroza dovodi do njega", objašnjava dr Radak.

Kako da prepoznamo aterosklerozu?

Profesor Đorđe Radak dodaje da nije dovoljno poznato da ateroskleroza na bubrežnim arterijama pokreće razvoj povišenog pritiska, kao i na arterijama u abdomenu ona dovodi do problema sa varenjem. Podseća koliko je važno da čovek bude aktivan, da ne puši, da razvija plemenite odnose sa okolinom i ne izlaže sebe prekomernom stresu.

"Mi smo izloženi jednom stresu koji traje beskrajno, koji je stalno prisutan, na ulici, na poslu...

Doktor se osvrnuo i na pojavu tromba, usporeno kretanje krvi. Tada krv stagnira, pogotovo ako postoji sklonost ka hiperkoagulaciji (zgrušavanju krvi).

"To se u zadnjih par godina često primećuje. Postoje ljudi koji imaju genetsku sklonost da stvaraju venske trombe. Normalno je da se tromboza desi kada neko ima povredu vene, mišića, ali zabrinjavajuće su tromboze koje se dešavaju bez razloga", rekao je on za kraj i pdsetio na redovne lekarske preglede.

BONUS VIDEO:

STAROSNA GRUPA ROĐENA PRE DRUGOG SVETSKOG RATA JE PRILIČNO UGROŽENA U DANAŠNJICI! Satarić podseća na srceparajuće doba  Kurir televizija

 (MONDO)