"Dijabetes može da vam bude veliki prijatelj ili najveći neprijatelj, sve zavisi od vas", kaže za MONDO personalni trener Dušan Rajić (38) osnivač Udruženja "Dijabetes revolucija". Imao je 18 godina kada je osetio prve simptome bolesti koja je u Srbiji poprimila pravi oblik epidemije. Reč je o hroničnom oboljenju koje se javlja kada organizam ne proizvodi dovoljno insulina ili ne može efikasno da koristi količinu ove supstance koju proizvede.

Jedna od prvih zabluda koja se vezuje za dijabetes jeste da fizička aktivnost treba da se zaboravi. Upravo tako je glasio prvi savet koji je Dušan Rajić dobio od endokrinologa. U tom trenutku, profesionalno se bavio košarkom, a onda je dokazao da je uspešno srušio mit.

Za MONDO otkriva sve što treba da znamo o dva tipa dijabetesa. Saznaćete kako izgledaju glavni i manje poznati simptomi, od kojih namirnica treba da se sastoji ishrana, zašto je fizička aktivnost zapravo od ključne važnosti u kontroli dijabetesa, ali i koje su to najčešće zablude u koje smo, možda godinama, verovali.

"Imao sam 18 godina kada sam primetio da nenormalno mnogo gubim na kilaži i da jako često idem u WC. Bio sam abnormalno žedan. Bukvalno sam ležao noću i pravio sam plan koliko ću vode piti. Moje telo je bilo toliko dehidrirano, da sam preterano razmišljao o tome koliko vode treba da pijem u koliko sati. Tu noć, pred otkrivanje dijabetesa, kulminiralo je. Pravio sam veliku grešku jer sam pio sok koji podiže nivo šećera, ali tada nisam znao. Sledećeg dana sam otkrio da imam dijabetes. Šećer mi je bio 27", započinje Dušan za MONDO i dodaje da se, zahvaljujući mladom organizmu, osećao potpuno normalno.

"Dobio sam savet da odem kući i da legnem. Pitali su me kako se osećam, ja sam rekao 'Dobro'. Mlad organizam može da toleriše viši nivo šećera. Bavio sam se košarkom i rekli su mi da ne mogu više da treniram. Potom sam ležao mesec dana u bolnici i kada sam pitao doktorku za edukaciju, s obzirom na to da niko u mojoj porodici i bliskom okruženju nije imao dijabetes, dala mi je bojanku da bojim kocke šećera. Rekla mi je da košarka nije za mene jer sam dijabetičar i da mogu samo da šetam", ističe Dušan Rajić koji je u tom periodu za mesec dana smršao 10 kilograma.

"Svako, ko dobije dijabetes tip 1, ima veliku žeđ, učestalo mokrenje i veliki gubitak na kilaži. Dobio sam bolničku ishranu, da jedem tri puta dnevno po parče hleba, što je za mene, kao momka koji je profesionalno želeo da se bavi košarkom, trenira aktivno i da se ugoji, bilo malo. Sam sam to uvideo i onda sam jeo mnogo više hrane i davao više insulina jer sam razmišljao da ako pankreas zdravog čoveka luči više insulina kad pojede više hrane, zašto onda ja ne bih dao više insulina i jeo više hrane. To sam radio, iako mi je rečeno da dnevni insulin mogu da dajem tačno u 8, 13 i 18 časova i noćni u 22 časa", otkriva Dušan Rajić.

Bolest koja se zove i "tihi ubica" može da bude najveći neprijatelj ili najbolji prijatelj. Sve zavisi od zdravih životnih navika, ali i poznavanja bolesti. Zato je važno da znamo koje su najčešće zablude, ističe Dušan Rajić.

"Glavna zabluda o dijabetesu je da dijabetes nije bolest. Ljudi govore da je stanje, a nije stanje već bolest koja može da donese ozbiljne posledice. Mora ozbiljno da joj se pristupi. Druga najveća zabluda je da ljudi ne smeju da jedu slatko, ali to važi za dijabetes tip 2. To su ljudi koji su vremenom dobili dijabetes, posle 40. godine, zbog lošeg stila života. Međutim, ljudi koji imaju dijabetes tip 1 kao ja, uvek moraju da imaju slatko kod sebe jer daju insulin koji obara nivo šećera. Lako može doći do toga da, ili pogreše u dozi ili usled fizičke aktivnosti ili malo dužeg hodanja, nivo šečera u krvi padne. Sok je najbolja stvar u tom trenutku jer najbrže podiže nivo šećera", ističe Dušan Rajić.

Ishrana za osobe obolele od dijabetesa

"Ljudi koji imaju dijabetes treba da unose što više proteina, osim onih koji imaju probleme sa bubrezima. Ljudi sa dijabetesom su zbog visokog nivoa šećera skloni atrofiji mišića i katabolizmu, razgradnji mišićne mase i celog tela. Moraju da budu fizički aktivni jer dijabetes može da bude najbolji prijatelj ili najveći neprijatelj. Ako poštujete sva pravila, bićete dobro, ali ako ne, možete da imate opasne posledice", kaže Rajić i otkriva najbolje namirnice:

"Proteini su navažniji, a to su meso, jaja, sir, domaća slanina, pršuta. Zatim treba unositi najkvalitetniji izvor ugljenih hidrata, a to su pirinač, palenta, heljda, kuskus, krompir", otkriva Dušan Rajić.

Metabolički imunitet - šta je i zašto je važan?

“Metabolički imunitet, odnosno zdravlje, znači sposobnost tela da se odupre virusima i bakterijama u skladu sa faktorima metaboličkog sindroma. Pet osnovnih faktora metaboličkog sindroma su povišen nivo šećera u krvi, povišen krvni pritisak, povećan obim struka, povećani trigliceridi i povećan LDL loš holesterol. Postoje još neki parametri poput niskog HDL dobrog holesterola i depoa gvožda. Metabolički imunitet je glavna stvar u prevenciji našeg zdravlja”, otkriva Dušan Rajić.

Vitamini - koji treba da se unose?

"Postoji pet ključnih suplemenata, a to su vitamin D, cink, omega 3, vitamin C i probiotik. Kada bi se birao najbitniji suplement na svetu koji postoji, to je omega 3 - zdrave masti koje smanjuju sve inflamatorne procese u našem telu. Njima su najpodložniji gojazni ljudi zato što masti u telu prave upalne procese. Što više imamo masti, teže podnosimo sve bolesti. Vitamin C i probiotik su važni jer imunitet kreće iz creva. Jako je bitno da se svi vitamini i minerali apsorbuju, a to kreće iz creva", savetuje Rajić.

Komplikacije dijabetesa

"Većina se suočava sa slabijim vidom, a trnjenje stopala može da bude opasno. Ljudi nemaju osećaj u stopalima i onda lako može da nastane rana i da dođe do infekcije, gagrene i da se ostane bez stopala", rekao je Dušan Rajić.

Senzori za život obolelih od dijabetesa

"Nisi sam" je slogan Udruženja "Dijabetes revolucija" koje su osnovali braća Dušan i Stojan Rajić. Dušan Rajić, kojeg je predsednica Italijanskog borda endokrinologa, Ana Marika Colao, proglasila "ekspertom za dijabetes", ima za cilj da ličnim primerom pokaže da sa dijabetesom može normalno da se funkcioniše. Toj misiji bi najbolji prijatelji bili senzori za merenje nivoa šećera u krvi koji značajno olakšavaju život obolelih sa dijabetesom.

“Najbitniji su senzori koji se postave na telo, najnovije tehnološko dostignuće koje postoji u svetu. Nama je cilj da ga dobiju sva deca do 18. godine, a potom i odrasli. Oni nemaju prava na senzore. Senzori olakšavaju praćenje nivoa šećera u krvi. Roditelji moraju da bude decu više puta u toku noći da bi merili nivo šećera u krvi, a uz senzor mogu samo na telefonu da pogledaju koliki je nivo šećera. Čak postoji alarm. Ukoliko šećer pada, smrt može da nastupi u snu ako se ne podigne, a alarm obaveštava kada šećer pada", ističe Dušan Rajić.

BONUS VIDEO:

Instagram/nikolarokvic Nikola Rokvić

(MONDO)