KAKO POBOLJŠATI ŽIVOT OBOLELIMA OD MULTIPLE SKLEROZE? Neurolog dr Drulović objasnila šta DRASTIČNO menja tok bolesti

Multipla skleroza je hronična autoimuna bolest, koja se dva puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Broj obolelih u Srbiji je u porastu i prema podacima trenutno oko 9.000 pacijenata živi sa mulitplom sklerozom.

Takođe, od pre godinu i po dana, napravljen je veliki pomak uključivanjem neurologa iz sekundarnih zdravstvenih ustanova u praćenje toka bolesti osoba sa MS i uvođenje mogućnosti za pacijente da preuzimaju terapiju u najbližem, pripadajućem sekundarnom centru", kaže dr Drulović i dodaje da je time delimično rasterećen zdravstveni sistem, omogućeno je bolje praćenje bolesti i blagovremeno dobijanje potrebnih informacija od lekara iz sekundarnih zdravstvenih ustanova.

"Takođe, danas se sve više govori o novim biomarkerima koji bi bili od koristi za prognozu i praćenje pacijenata sa MS. Jedan od biomarkera je neurofilament i cilj je da u narednom periodu i naši lekari dobiju ovaj alat koji bi im dodatno poboljšao praćenje pacijenta i prilagođavanje terapijskog pristupa, a sve u cilju postizanja boljih ishoda lečenja", istakla je prof. dr Drulović.

Ono što je danas potrebno stručnjacima koji se bave multiple sklerozom su novi tretmani koji definitivno modifikuju tok MS, i tretmani koji mogu da poprave stanje pacijenata. O ovoj temi je govorila jedna od najistaknutijih stručnjakinja za multiple sklerozu u svetu, profesorka Jiwon Oh sa Univerziteta u Torontu koja će boraviti u Beogradu kako bi se dodatno unapredilo znanje neurologa u Srbiji koji se bave multiple sklerozom

"Postignut je ogroman napredak u oblasti MS, jedine hronične neurološke bolest kod koje postoji preko 25 tretmana koji mogu drastično da promene tok bolesti. Ovo je rezultat naučnog otkrića koje je podstaklo klinička ispitivanja, što je rezultiralo povećanjem koristi za pacijente širom sveta. Međutim, još uvek postoji mnogo toga što je ostalo nepotpuno shvaćeno u MS, i mnoge potrebe u kliničkoj praksi, zbog čega su stalni naučni i klinički napori širom sveta od suštinskog značaja. Razumevanje mehanizama bolesti u osnovi progresije MS je najveća naučna potreba. Slično tome, tretmani koji definitivno smanjuju pogoršanje MS i tretmani koji mogu popraviti postojeća oštećenja su najveće nezadovoljene kliničke potrebe. Još jedna važna neispunjena potreba je pronalaženje boljih načina za pružanje personalizovane medicine kod MS-a. Takođe, jedan od najvećih izazova u kliničkoj nezi MS-a je koliko može biti varijabilan tok bolesti kod pojedinačnih pacijenata i s obzirom na to da su nam potrebni bolji načini prognoziranja i prilagođavanja tretmana. Pored toga, potrebni su nam biomarkeri kako bismo pružili adekvatnu personalizovanu medicinu u slučaju MS-a - za dijagnozu, prognozu, praćenje bolesti i reakciju na tretman. Ovo je način na koji ćemo moći poboljšati ishode za ljude koji žive sa multiple sklerozom", rekla je prof. dr Jiwon Oh.

Pacijentima kojima se danas dijagnostikuje multiple skleroza (MS) u Srbiji, na osnovu zdravstvenog stanja i tipa bolesti, dobijaju adekvatnu terapiju, a samim tim i mogućnost da imaju što manje problema, stvaraju porodicu, rade i vode što normalniji život. U odnosu na period od pre nekoliko godina, broj pacijenata sa multiplom sklerozom koji se leči je značajno uvećan i danas terapiju dobija oko 5.000 pacijenata, dok čak 45 odsto njih prima visoko-efektivnu terapiju.

BONUS VIDEO:

 (MONDO/M.G.)

.