Ako na poslu više dana osećate iscrpljenost, neproduktivnost i uvereni ste da posao koji radite nema svrhu, vrlo verovatno ste podlegli sagorevanju, ili "burnout" sindromu. Sindrom sagorevanja je hronično stanje koje nastaje kada vaše telo i um ne mogu da se bore sa preterano visokim zahtevima, objašnjava pukovnik doc. dr Radomir Samardžić, načelnik Klinike za psihijatriju na VMA.

"Upali ste u zamku emocionalne iscrpljenosti i teško da iz toga možete da izađete. Počinjete da ne brinete o tome šta radite, čak i kada imate osećaj krivice zbog toga. Iako nastavljate s poslom, izgleda kao da nema nikakvog napretka. Teško dostižete nešto značajno, a nastavljate dalje kao automat. Sagorevanje nije samo stres, ono je više od toga jer mnogi ljudi doživljavaju stresove na poslu, ali ne postaju žrtve ovog sindroma", ističe dr Samardžić, piše na sajtu VMA.

Koga najviše pogađa sindrom?

Najčešće su to oni koji su jako odani I motivisani, imaju visoke standarde i idealističku posvećenost svom poslu, kao što su menadžeri, zaposleni u zdravstvu, vojsci, nastavnici, socijalni radnici, sportisti. Na kraju, važno je da se shvate rizici od ovog sindroma koji postaji u ličnom i profesionalnom životu.

Kako se štititi od sagorevanja?

"Počnite sa nekim opuštajućim ritualima. Ustanite iz kreveta čim se probudite, mediritajte oko 15 minuta, uradite vežbe istezanja ili pročitajte nešto inspirativno. Zdravo se hranite, vežbajte, dovoljno spavajte, dovoljno se odmarajte - sve ovo je garancija za jaču otpornost i suočavanje sa životnim teškoćama i zahtevima koji vas očekuju", piše doktor.

Takođe, važno je da postavite jasne granice. Ne preterujte i ne prelazite preko sopstvenih mogućnosti. Naučite da kažete "ne" kada se traži od vas da trošite sopstveno slobodno vreme. Ako je tečko reći "ne", setite se da kažete "da" za stvari koje vas interesuju.

Odvojite se od "tehnologije"

Doktor Radomir Samardžić napominje da svako od nas treba da nađe vremena za pauzu, pa tako isključite kompjuter, telefon, ostavite laptop, ne čitajte mejlove. Negujte kreativnost jer je ona dobar protivotrov ovom sindromu. Probajte nešto novo, posvetite se omiljenom hobiju. Izaberite aktivnosti koje nemaju nikakve veze sa poslom.

Kod sindroma sagorevanja javljaju se kako emocionalni, tako i fizički simptomi:

Emocionalni simptomi:

  • apatija
  • frustracije
  • depresije
  • bes
  • negativni stavovi i cinizam
  • nezadovoljstvo životom
  • sklonost rizičnom ponašanju
  • značajne oscilacije osećanja
  • visoka razdražljivost

Fizički simptomi:

  • glavobolja
  • poremećaj spavanja
  • stomačni problemi
  • hronični umor
  • bolovi u mišićima
  • visoki krvni pritisak
  • česte prehlade
  • brze promene telesne težine

BONUS VIDEO:

Kurir TV "DOKTORE, POPIO BIH JEDNU RAKIJU UJUTRU... PA POPIJ, KO TI BRANI?" Dr Stojanović o STRESU kao OKIDAČU BOLESTI: Ovo je NAJBOLJI LEK

 (VMA/MONDO/T.B.)