LETNJIH 30 STEPENI, PROLEĆNI UMOR I POMERANJE SATA: Simptomi na koje tokom vikenda upozoravaju iz Hitne pomoći

Temperature iznad proseka prate nas od prošle godine, a ovaj vikend nam obećava temperaturu višu od 25 stepeni. U ponedeljak se očekuje letnjih 30 stepeni, a ovakve temperature mogu da dovedu do pojedinih problema sa zdravljem. I to se ne odnosi samo na hronične bolesnike, već i na potpuno zdrave osobe. U nedelju, 31. marta, očekuje nas pomeranje sata, a mnogi se žale i na prolećni umor. Kako će sve ovo uticati na nas?

Kada je reč o mlađoj populaciji, uglavnom se javljaju:

• pad koncentracije
• nesanica
• nervoza
• glavobolja
• malaksalost

Simptomi kod meteoropata na nagli porast temperatura

Simptomi kod meteoropata su podeljeni u dve grupe:

• mentalni - ogledaju se kroz promene raspoloženja, umor, pospanost, lošu koncentraciju, nesanicu, nervozu
• fizički - uključuju glavobolje, bolove u zglobovima, mučninu, bolove u mišićima ili u predelu nekih povreda koje su zarasle

Nagla promena vremena utiče na osobe koje boluju od srčanih oboljenja. Oni mogu osetiti:

• ubrzan rad srca
• aritmiju
• promene u visini krvnog pritiska usled sužavanja ili širenja krvnih sudova

Dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA) rekao je za "Blic" da smo svedoci da zbog promene globalne klime, na području Srbije i Beograda, jesen i proleće su postali veoma kratka godišnja doba i direktno iz leta upadamo u zimu, a dnevne oscilacije temperature postaju sve izraženije.

Kako je ranije kazao za "Blic", među simptomima zbog naglih promena vremena su i ubrzani rad srca, otežano disanje do psiholoških simptoma, poput nesanice, anksioznosti, depresije... On je podsetio na čuvenu preporuku za slojevito oblačenje i kaže da ljudi, ipak, najbolje poznaju svoj organizam i znaju kad im nije dobro. "Treba da slušaju svoj organizam i da ostanu kod kuće ako nisu jako izraženi simptomi, a ako jesu, da se jave lekaru da vidimo da li organizam može sam da se izbori ili je potrebna lekarska pomoć", rekao je naš stručnjak.

Temperaturni šok i pomeranje sata

Međutim, baš kada nas očekuje ovaj temperaturni šok, dolazi nam i pomeranje sata. Naime, u noći između subote i nedelje počeće letnje računanje vremena i tada ćemo, 31. marta u 2.00, časovnike pomeriti jedan sat unapred, na 3.00 i imaćemo sat manje za spavanje.

Umor, nesanica, rizik od depresije

Ustanovljeno je da pomeranje sata najviše utiče na meteoropate i hronične bolesnike, ali da će i oni kojima baš ništa ne fali, osetiti ovu promenu. Rasejanost, pospanost, umor i bol u glavi, samo su neke od tegoba koji će uticati na vaš organizam. "Pomeranje sata je neminovno, mi smo navikli na to, iako nam prvih nekoliko dana ne prija. Mnogim ljudima smeta i potrebno je vreme kako bismo se navikli. Svaki organizam je priča za sebe, pa tako kod nekoga može to privikavanje trajati i malo duže", objasnila je dr Ljiljana Velkov, profesorka anatomije i fiziologije.

Pomeranjem sata i poremećajem unutrašnjeg ritma može biti uzrokovan umor ili nesanica. Takođe, kod pojedinih osoba se povećava rizik za nastanak depresije i gojaznosti.

Prolećni umor

Dva "vanredna događaja" prati i treći, koji se ove godine pojavio ranije u skladu sa vremenskim prilikama, a to je prolećni umor, stanje koje traje dok se organizam ne prilagodi na novo godišnje doba. Dr Mirjana Dakić iz subotičkog Centra za promociju zdravlja, kaže da prolećni umor pogađa svaku drugu osobu, podjednako oba pola i svih starosnih grupa.

"Ne postoje specifični testovi za otkrivanje prolećnog umora. Ukoliko traje duže od četiri nedelje trebalo bi se javiti lekaru da bi se isključile bolesti koje dovode do umora ili malaksalosti poput anemije, poremećaja štitne žlezde, bolesti srca i drugo", istakl je dr Dakić.

Jesti sveže voće i povrće i ribu

Hipokrat je rekao: "Neka hrana bude lek" i neka bude zaštita, a ne samo pogonsko gorivo i zadovoljavanje čula ukusa i mirisa. Ishranu treba prilagotiti godinama, polu, zanimanju, aktivnostima, zdravlju i svakako sezoni. "Treba jesti dovoljno svežeg povrća i voća, ribe, pilećeg i ćurećeg, a samo povremeno i druge vrste mesa. Žitarice su važne u ishrani i što češće treba koristiti celo zrno. Crveno meso, belo brašno, šećer i usoljene namirnice treba izbegavati. Opšte pravilo pravilne ishrane je da hranu treba pripremati barenjem ili kuvanjem, a nikako pečenjem ili prženjem", rekla je dr Zorica V. Dragaš.

Kako savladati prolećni umor?

• budite fizički aktivni
• uvedite laganu ishranu: voće i povrće
• povećajte unos tečnosti: voda, limunada
• spavajte najmanje osam sati
• izaberite neki hobi, družite se sa ljudima
• izbegavajte alkohol i prestanite pušiti

BONUS VIDEO:

(Blic/MONDO/T.V.)