Ona je istakla da je od 2005. do 2010. godine uspešno realizovan strateški plan - Strategija za borbu protiv HIV-a koji je rezultirao konkretnim aktivnostima.

"Već nekoliko godina Ministarstvo zdravlja promoviše aktivnosti na polju prevencije i unapređenja položaja osoba koji žive sa HIV-om i tu aktivnost obavljamo zajedno sa partnerima koji pripadaju civilnom sektoru i drugim resorima Vlade Srbije", rekla je Mišić povodom Svetskog dana borbe protiv side koji se obeležava pod motom "Volim druge, volim sebe".

"Definisali smo nov segment aktivnosti koje će važiti od 2011. do 2015. godine i koji će biti uobličen u dokument koji se zove Nacionalna Strategija, a koji će nastaviti sa aktivnostima koje su do sada preduzete i onda ćemo moći da kažemo da smo kao društvo uspeli da nađemo pravu meru kada je u pitanju kontrola HIV-a."

Ona je podsetila da oboleli od HIV-a imaju dostupnost terapiji koja se obezbeđuje iz sredstava budžeta i koja je dostupna svima kojima je najneophodnija i zato se može reći da je HIV u Srbiji hronično oboljenje sa kojim se može dugo i kvalitetno živeti.

Prema rečima Mišićeve, Srbija na polju prevencije sarađuje sa Globalnim fondom koji u značajnom delu finansijski pokriva veliki deo aktivnosti, a kada je u pitanju terapija Srbija se oslanja na budžetska sredstva.

"Za razliku od ranije, danas se HIV/Aids odeljenja ne nalaze samo u Beogradu, već u četiri klinička centra u Srbiji - Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, a na 22 mesta u zavodima za javno zdravlje vrši dobrovoljno, poverljivo i besplatno savetovanje i testiranje kada je u pitanju prevencija."

Na centralnoj uličnoj manifestaciji na Trgu Republike članovi omladine JAZAS, volonteri i edukatori su na štandovima podelili kondome i zdravstveno-vaspitni materijal, a svi posetioci su imali priliku da se informišu o HIV-u/sidi i drugim polno prenosivim infekcijama, kao i najnovijim epidemiološkim podacima.

U svetu 33 miliona, u Srbiji 2.414 HIV pozitivnih

Globalni program za sidu Ujedinjenih nacija procenjuje da u svetu preko 33 miliona ljudi živi sa HIV-om, a svake godine se između 2,3 i 2,8 miliona novih ljudi inficira ovim virusom, rečeno je na konferenciji za novinare.

Dok u mnogim zemljama porast broja zaraženih stagnira, u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji je registrovan porast broja novoinficiranih u opštoj populaciji, a u nekim razvijenim zemljama je primećen porast broja novoinficiranih među muškarcima koji imaju seksualne odnose sa muškarcima.

Procenjen broj dece koji žive sa HIV-om u svetu se povećao na 2,5 miliona.

Prema podacima Instituta za javno zudravlje Srbije, u Srbiji je od 1985. do kraja 2009. zvanično registrovano 2.414 HIV pozitivnih osoba, od kojih su 1.472 osobe obolele od side, dok su 962 osobe umrle od te bolesti.

Dominira grupisanje registrovanih HIV pozitivnih osoba na području grada Beograda (skoro 80 odsto), koji kao i svaka metropola ima više zastupljeno rizično ponašanje, ali i najveći broj testiranja se realizuje upravo u Beogradu.

Prema dostupnim podacima 70 osoba inficiranih HIV-om je umrlo od bolesti i stanja koja nisu specifična za HIV/AIDS, tako da su do kraja 2009. godine u Srbiji 1.382 osobe živele sa HIV-om.

Tokom 2009. godine u Srbiji je novodijagnostikovano 97 HIV pozitivnih osoba, 36 osoba obolelih od AIDS-a, dok je registrovano 17 osoba umrlih od AIDS-a i dve osobe umrle sa HIV-om.

Od 97 osoba inficiranih HIV-om novootkrivenih tokom 2009. godine 66 osoba (68 odsto) je iz Beograda, 18 (19 odsto) iz Vojvodine i 13 iz ostalih okruga centralne Srbije. Registrovano je jedanaest puta više muškaraca (89 muškarca prema 8 žena).

Većina (79 odsto) novootkrivenih osoba zaraženih HIV-om prijavljenih tokom 2009. godine pripada uzrastu od 25 do 49 godina.

Najčešće se prenosi nezaštićenim seksualnim odnosom

Što se tiče načina transmisije, kod 83 osobe HIV infekcija je prenešena nezaštićenim seksualnim odnosom, od kojih kod 63 muškaraca koji su prijavili rizične seksualne odnose sa drugim muškarcima.

U istom periodu novoregistrovano je samo pet osoba inficiranih HIV-om (5 odsto) među intravenskim korisnicima droge, dok za sedam osoba (7 odsto) nije prijavljen način prenosa HIV-a.

Registrovan je i jedan slučaj HIV pozitivnog deteta sa klinički manifestnim AIDS-om na teritoriji Vojvodine, kome je HIV infekciju prenela majka koja nije od ranije znala svoj HIV status, te nije bila uključena u program prevencije vertikalne transmisije HIV-a.

Od 1997. godine se registruje kontinuiran pad broja umrlih što je najverovatnije rezultat primene kombinovane, visoko aktivne antiretrovirusne terapije (HAART) koja je od 1997. godine dostupna i besplatna i kod nas.

Broj inficiranih HIV-om, kao i obolelih i umrlih muškaraca od AIDS-a je trostruko veći u odnosu na žene, što ukazuje na veću izloženost muškaraca infekciji i slaže se sa podacima iz Evrope i sveta.

(Tanjug)