U 8 časova ispred crkve Svetog Marka počinje 37. Beogradski maraton. U trci će učestvovati rekordnih 13.000 trkača, a veliki uticaj na ishod imaće i najavljena dnevna temperatura od 26 stepeni, koja je za oko 10 stepeni viša od idealne temperature za trčanje. Kako maraton utiče na srce, da li je srce konstantno u naporu ili je ovaj izazov koristan za zdravlje, objasnio je čuveni kardiolog iz Varšave, prof. dr Artur Mamcarz.
"Ambicija nas tera da težimo svom cilju, ponekad po svaku cenu, čak i na štetu sopstvenog zdravlja. Često se dešava da prvo sebi postavimo cilj da završimo maraton. Sledeći put želimo da ostvarimo bolje vreme i da konačno pobedimo druge. U međuvremenu, morate da budete svesni sopstvenih ograničenja", upozorio je doktor.
Kardiolozi ističu da je fizička aktivnost korisna za srce. Isto tako, većina njih se ne zalaže za maraton jer je to veliki napor za srce, naročito za osobe koje učestvuju bez odgovarajuće pripreme. Dr Mamcarz je objasnio da kada se spremate za maraton, potrebno je da trenirate najmanje tri meseca. Najbolje je uraditi osnovne testove krvi za proveru nivoa holesterola i šećera, EKG i merenje krvnog pritiska.
Nakon rezultata analiza krvi, potrebno je konsultovati sa svojim lekarom i obavestiti ga da nameravate da učestvujete u trci. Ponekad su srčani problemi tokom maratona rezultat srčanih poteškoća za koje ranije niste znali (na primer, neotkrivene srčane mane). Samo takav intenzivan napor može da je otkrije. Zbog toga je ultrazvuk srca dobar test koji vredi uraditi.
Pripremu je najbolje voditi pod nadzorom iskusnih trenera, nakon konsultacije sa lekarom. "Ako trčimo 20 km nekoliko puta nedeljno, naše srce može da odgovori na ovaj preveliki napor napor. Samo treperenje srca nije pogubno, ali poznato je da ljudi koji pate od ovog stanja, umiru dvostruko češće. Kada atrijumi fibriliraju ili pulsiraju, oni ne pumpaju krv. Ovo zadržavanje olakšava stvaranje ugrušaka", objasnio je doktor.
Srčani problemi se trkačima najčešće dešavaju u poslednjih 15 minuta trčanja. Bilo kakav bol u predelu grudne kosti ne sme da se zanemari. Dehidracija je opasna i za srce, jer dovodi do nedostatka vrednih elemenata, uključujući i kalijum, koji je posebno važan za funkcionisanje srca. Zbog toga je neophodno obezbediti tečnost telu koje se znoji.
Efekti naprezanja
Puls odrasle osobe je 70 otkucaja u minuti. Tokom vežbanja povećava se na 180, pa čak i na 200. Krvni pritisak takođe raste na 180-230 mm/Hg. Takav intenzivan rad srčanog mišića, kontrakcija i opuštanje, uzrokuje njegovu hipertrofiju. "Kao što nam bicepsi od rada u teretani rastu, raste i srce. Može da poraste i do 15 odsto ili više", rekao je prof. dr Mamcarz. Krvni sudovi i dalje su isti, što znači da možda neće moći da podnesu preveliko srce. Pored toga, uvećano srce može da izazove smetnje koje dovode do aritmija. Atrijalna fibrilacija, najučestalija aritmija koja se zove i treperenje pretkomora, javlja se 5-6 puta češće kod sportista.
Prevencija srca
To, međutim, ne znači da naše srce ne voli vežbanje. Potrebno mu je, ali u umerenim količinama. "Savet za prevenciju kardiovaskularnih bolesti je vežbanje u trajanju od pola sata do 90 minuta, kada broj otkucaja srca dostiže od 65 do 85 odsto maksimalnog pulsa. Ovakav napor morate da imate najmanje tri puta nedeljno. Ni svaki dan neće škoditi. Takođe, ne treba da zaboravite na zagrevanje. Osim što priprema mišiće i zglobove za vežbanje, takođe omogućava srcu da se postepeno prilagođava napornom radu. Takođe ne bi trebalo naglo da prestanete sa vežbanjem", rekao je doktor.
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.V.)
Partizan dobio novo pojačanje, ne ide u NBA ligu: Plejmejker se oglasio na Instagramu pre potvrde kluba
Zvezdina bomba za Ligu šampiona! Stigao je najskuplji igrač u istoriji kluba!
Saznajemo - danas dva velika potpisa u Zvezdi: Milson već stigao, dolazi i Elšnik!
Svi ga osuđuju, a sa Jokićem posluje: Nikola pomogao Desingerici, otkriveni detalji saradnje
MONDO UKRŠTENICA ZA 26. JUL: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!