Vreme kada doručkujemo i ručamo može da poveća rizik od nastanka srčanih bolesti, uključujući srčani udar. Do ovih zaključaka došli su naučnici koji su sproveli studiju u kojoj je učestvovalo čak 100.000 ljudi. Dakle, u koje vreme je najbolje jesti pojedinačne obroke? Proveravamo rezultate naučnih istraživanja.

Kardiovaskularne bolesti imaju najveću stopu smrtnosti u svetu. Jedan od glavnih faktora odgovornih za smrt je nepravilna ishrana. Nažalost, ubrzani način života, kao i preskakanje određenih obroka, uključujući prejedanje noću, što često rezultira preskakanjem doručka, dovodi do nepravilnog ponašanja u ishrani.

Važno je znati da je dnevni ciklus obroka vezan za funkcionisanje pojedinih organa - jetre, bubrega, pankreasa, kao i srca i regulacije krvnog pritiska. Zbog problema vezanih za neregulaciju ciklusa ishrane, pojavila se nova oblast nauke, hrononutricija, čiji je glavni cilj uspostavljanje odnosa između dnevnog ritma ishrane i zdravlja.

Naučnici upozoravaju da je doručak najvažniji obrok za srce

Podaci iz različitih studija ukazuju na povezanost između doručka i kardiometaboličkog zdravlja. Preskakanje povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, prekomerne težine, gojaznosti i dijabetesa. Promene u cirkadijalnom ciklusu dovode do toga da počnemo da grickamo uveče, što može da doprinese ukočenosti arterija, dislipidemiji, metaboličkom sindromu i gojaznosti. Nekoliko studija se fokusira na vreme kada se jede prvi obrok, što može biti ključno u određivanju rizika od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Isto važi i za ručak i večeru.

Anketa

U koje vreme najčešće doručkujete?

Najbolje vreme za prvi obrok u danu

Godine 2009. počela je studija koju je sproveo NutriNet-Santé, u kojoj je učestvovalo 103.000 ljudi. Prosečna starost učesnika bila je 42 godine. Glavni cilj studije bio je da se poveže vreme prvog i poslednjeg obroka u danu, broj obroka i noćni post sa kardiovaskularnim oboljenjima.

Uočeno je da je svaki sat odlaganja doručka povezan sa povećanim rizikom od srčanih problema. Zauzvrat, duži noćni post smanjio je ovu tendenciju do 7 odsto. Pokazalo se da je vreme poslednjeg obroka posebno važno za žene. Što se kasnija večera pojede, to je veći rizik od nastanka koronarne bolesti srca.

Prema istraživanjima, prvi obrok u danu je najbolje jesti između 7:00 i 9:00 ujutru. Rizik od srčanog udara povećava se i do 28 odsto kod ljudi koji prvi obrok jedu posle 10:00. Promene u ciklusu ishrane povezane su sa kasnijim jedenjem ručka, a zatim i večere, što značajno utiče na funkcionisanje celog organizma. Studija je istakla da je odlaganje doručka povezano sa povećanim krvnim pritiskom, visokim nivoom glukoze i insulina i nižim nivoima HDL lipoproteina.

BONUS VIDEO:

Kurir TV "DEDA MI KAŽE: OVIM SAM 4 DANA HRANIO KONJA PRED PARENJE" Gastroenterolog otkrio šta je ŠKOTSKI DORUČAK, zdrav obrok I AFRODIZIJAK

(MONDO/T.V.)