Više od mesec dana traje vakcinacija protiv sezonskog gripa u Srbiji i odziv je daleko manji nego prošle godine. Samo u Beogradu, gde je u prvom paketu stiglo oko 87.000 vakcina, cepivo je dobilo manje od 40.000 žitelja glavnog grada, a broj onih koji bi trebalo da 'zavrnu rukave' je osam puta veći.
Tačnog podatka koliko je stanovnika zavrnulo rukave i u domovima zdravlja drugih gradova u zemlji još nema, ali se pouzdano zna da su Beograd i Vojvodina imali uvek mnogo veći odziv od ostatka Srbije.
U Srbiji 1,2 miliona ljudi ima pravo na vakcinaciju o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Među njima je oko 600.000 hroničnih bolesnika.
"Naručeno je 364.318 doza split vakcine, proizvođača 'Sanofi Paster'", kažu za "Novosti" u "Batutu". Za ovu sezonu kupljeno je 60.000 više vakcina protiv sezonskog gripa u odnosu na prošlu godinu, s obzirom na to da su 2009. godine sve doze potrošene. Preporučuje se čak i bebama starijim od šest meseci.
Na zaštitu se, međutim, odlučilo neočekivano malo ljudi. Epidemiolozi za tako loš odziv na vakcinaciju krive antivakcinalne pokrete i kampanje koje štete narodu, a koriste jedino farmaceutskoj industriji.
"Nema bolje zaštite od gripa od vakcine, a građani nisu svesni da vakcinacija produžava i čak štiti njihov život", kaže dr Predrag Kon, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.
"Antivakcinalni pokreti ne postoje od juče, već od kada traje vakcinacija. Cilj tih kampanja je da zaradi farmaceutska industrija. Sve komplikacije koje se dogode tokom gripa traže ogromne količine antibiotika, ali i drugih lekova i preparata za jačanje imuniteta. Znatno je skuplje lečenje od vrednosti jedne vakcine."
Kako dr Kon kaže, pre svega hronični bolesnici i starije osobe trebalo bi da se odazovu u mnogo većem broju, jer su u rizičnoj grupi za komplikacije. Osim njih, važno je da se trudnice i gojazni zaštite od gripa, ali i svi zdravstveni radnici i zaposleni u javnim ustanovama, da ne bi doveli u opasnost ljude o kojima se brinu.
U glavnom gradu se od 32.000 zdravstvenih radnika vakcinisalo svega - 1.911.
U Beogradu se na vakcinaciju odazvalo oko 20 odsto hroničnih bolesnika, šest odsto zdravstvenih radnika, a najmanji odziv je malih hroničnih bolesnika. Vakcinisano je samo 475 mališana od šest meseci do 19 godina sa hroničnim bolestima. Zabrinjavajući je podatak da su svega četiri trudnice u celom Beogradu primile vakcinu protiv gripa.
Osim antikampanje, naši ljudi su, smatra dr Kon, veoma samouvereni po pitanju imuniteta, pa veruju da im se komplikacije ne mogu dogoditi, a dobar razlog je i strah mnogih od samog uboda.
Vakcina protiv sezonskog gripa sastavljena je od tri soja cirkulišućih virusa - A H3N2, novi virus AH1N1 i B. U pitanju je potpuno raspolućena vakcina, razbijena na najsitnije delove i neškodljiva, a neželjene reakcije su 1.000 puta manje od komplikacije koje mogu da se dogode u slučaju neprimanja vakcine.
Više od 100 žitelja prestonice, prema procenama, umre od gripa u toku epidemije. Višak smrtnosti označava koliko je više ljudi umrlo u toku epidemije gripa nego u istom periodu u godini bez epidemije. Taj broj - između 1.000 i 2.000 umrlih u Srbiji, pripisuje se gripu. U prestonici je u sezoni gripa 1999-2000. godine rađeno istraživanje, gde je iz svih potvrda o smrti tražen podatak da su uzrok smrti grip i povišena temperatura. U toku te epidemije registrovano je 197 umrlih od gripa. Nijedna zarazna bolest ne odnosi toliko života.
(MONDO)
Tačnog podatka koliko je stanovnika zavrnulo rukave i u domovima zdravlja drugih gradova u zemlji još nema, ali se pouzdano zna da su Beograd i Vojvodina imali uvek mnogo veći odziv od ostatka Srbije.
U Srbiji 1,2 miliona ljudi ima pravo na vakcinaciju o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Među njima je oko 600.000 hroničnih bolesnika.
"Naručeno je 364.318 doza split vakcine, proizvođača 'Sanofi Paster'", kažu za "Novosti" u "Batutu". Za ovu sezonu kupljeno je 60.000 više vakcina protiv sezonskog gripa u odnosu na prošlu godinu, s obzirom na to da su 2009. godine sve doze potrošene. Preporučuje se čak i bebama starijim od šest meseci.
Na zaštitu se, međutim, odlučilo neočekivano malo ljudi. Epidemiolozi za tako loš odziv na vakcinaciju krive antivakcinalne pokrete i kampanje koje štete narodu, a koriste jedino farmaceutskoj industriji.
"Nema bolje zaštite od gripa od vakcine, a građani nisu svesni da vakcinacija produžava i čak štiti njihov život", kaže dr Predrag Kon, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.
"Antivakcinalni pokreti ne postoje od juče, već od kada traje vakcinacija. Cilj tih kampanja je da zaradi farmaceutska industrija. Sve komplikacije koje se dogode tokom gripa traže ogromne količine antibiotika, ali i drugih lekova i preparata za jačanje imuniteta. Znatno je skuplje lečenje od vrednosti jedne vakcine."
Kako dr Kon kaže, pre svega hronični bolesnici i starije osobe trebalo bi da se odazovu u mnogo većem broju, jer su u rizičnoj grupi za komplikacije. Osim njih, važno je da se trudnice i gojazni zaštite od gripa, ali i svi zdravstveni radnici i zaposleni u javnim ustanovama, da ne bi doveli u opasnost ljude o kojima se brinu.
U glavnom gradu se od 32.000 zdravstvenih radnika vakcinisalo svega - 1.911.
U Beogradu se na vakcinaciju odazvalo oko 20 odsto hroničnih bolesnika, šest odsto zdravstvenih radnika, a najmanji odziv je malih hroničnih bolesnika. Vakcinisano je samo 475 mališana od šest meseci do 19 godina sa hroničnim bolestima. Zabrinjavajući je podatak da su svega četiri trudnice u celom Beogradu primile vakcinu protiv gripa.
Osim antikampanje, naši ljudi su, smatra dr Kon, veoma samouvereni po pitanju imuniteta, pa veruju da im se komplikacije ne mogu dogoditi, a dobar razlog je i strah mnogih od samog uboda.
Vakcina protiv sezonskog gripa sastavljena je od tri soja cirkulišućih virusa - A H3N2, novi virus AH1N1 i B. U pitanju je potpuno raspolućena vakcina, razbijena na najsitnije delove i neškodljiva, a neželjene reakcije su 1.000 puta manje od komplikacije koje mogu da se dogode u slučaju neprimanja vakcine.
Više od 100 žitelja prestonice, prema procenama, umre od gripa u toku epidemije. Višak smrtnosti označava koliko je više ljudi umrlo u toku epidemije gripa nego u istom periodu u godini bez epidemije. Taj broj - između 1.000 i 2.000 umrlih u Srbiji, pripisuje se gripu. U prestonici je u sezoni gripa 1999-2000. godine rađeno istraživanje, gde je iz svih potvrda o smrti tražen podatak da su uzrok smrti grip i povišena temperatura. U toku te epidemije registrovano je 197 umrlih od gripa. Nijedna zarazna bolest ne odnosi toliko života.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.