Ako se insulinska rezistencija ne leči, može da dovede do ozbiljnih oštećenja organa i, na kraju, do dijabetesa tipa 2. Kako nastaje ovo stanje i može li pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću da se dži pod kontrolom, u emisiiji "Uranak" na televizijii K1, otkrili su endokrinolog prof. dr Srđan Popović i Damir Bračić, nutricionista i fitnes instruktor.

Šta je insuliska rezistencija?

"To je pitanje od milion dolara. Reč je o otpornosti tkiva na sopstveni insulin. To je endokrini insulin koji se sam luči u organizmu, ali tkiva, masno tkivo i mišićno tkivo, ne pokazuju dovoljnu osetljivost na sopstveni insulin. Rezultat toga je da se insulin pojačano luči, što dovodi do propratnih manifestacija. Da li će to biti gojaznost, preko povećanog apetita ili u nekim situacijama, kada se obroci neadekvatno unose, može doći do gubitka svesti u hipoglikemijskim komama. Ovo se često dešava kod mladih devojaka koje preskaču doručak. Nakon završenih obaveza uglavnom preskoče obrok, svrate negde i uzmu nešto slatko. To je taj 'catch', jer je glukoza najpotentniji stimulans za lučenje insulina. Insulin, pošto je poremećeno lučenje, izbaci više svog sastava nego što je potrebno za dotičnu količinu ugljenih hidrata i tako devojka može da izgubi svest", objasnio je dr Popović.

Bolest modernog doba

"Kada sam ja počinjao pre 40 godina, postojao je tip 1 dijabetes do 30. godine života. Sve preko tridesete godine bio je tip 2 dijabetes. Sve je krenulo nekontrolisano, jer sada imamo decu koja boluju od dijabetesa tipa 2, a imamo osamdesetogodišnjake koji imaju tip 1, gde ne postoji nimalo insulina, dok kod tipa 2 postoji, mada u malim količinama i ne dovoljno. To znači da su se kriterijumi toliko izmešali da je naučna javnost u šoku kako to tumačiti. Da li će biti latentni dijabetes ili intolerancija na glukozu?", rekao je doktor.

Šta utiče na insulinsku rezistenciju?

"Zagađena sredina, stres... Bilo je stresova i ranije, ali ne toliko. Mi smo u konstantnom stresu, mada ne uvek životno ugrožavajućem. Od škole pa do posla, dovoljno je samo da izađete na ulicu i već ste pod stresom zbog saobraćaja. Drugi faktor je ishrana, loša ishrana i nedovoljna fizička aktivnost", rekao je doktor.

Damir Bračić ističe da određeni simptomi insulinske rezistencije mogu da se reše.

"Ako se promeni ishrana, simptomi poput drhtavice mogu da se reše. Doručak, iako se može preskočiti, može da bude koristan za zdravu osobu. Osoba koja ima svoje obaveze može slobodno ustati ujutru i jesti kasnije. Međutim, ako uzima lekove, onda bi trebalo da doručkuje, jer može doći do hipoglikemije. Ako baziramo ishranu na smanjenim ugljenim hidratima, s obzirom na to da većina ljudi vodi neaktivan životni stil, moramo ih zaraditi, taj šećer, moramo ga potrošiti", rekao je nutricionista i fitnes instruktor i dodao:

"Ovsene pahuljice ne treba da jedemo. Ono što se uglavnom preporučuje je da čim ustanete ujutru, u prvom satu, morate da jedete. Međutim, to nije slučaj. Druga stvar koju treba naglasiti je da nije obavezno da jedemo ugljene hidrate za doručak. Telo već ima zalihe ugljenih hidrata, šećera u sebi. Ovsena kaša u sebi sadrži ovsene pahuljice, voće i grčki jogurt, dok sa druge strane imate obrok sa jajima, sirom, povrćem. Taj obrok sa povrćem je nutritivno mnogo bogatiji od ovsenih paljica. On ima više minerala i vitamina, od kojojih naše telo funkcioniše, što automatski ima manje insulina. Manje se opterećuje krv sa ugljenim hidratima. Osobe sa insulinskom rezistencijom uglavnom ne mogu da prime, glukozu, dok telo pravi začarani krug, gde jetra pravi proces neugogeneze ne bi li gurno te šećere u ćeliju", rekao je Damir Bračić.

Izbacivanje šećera

"Postoje dve faze lučenja insulina. Prvo lučenje se dešava desetak minuta nakon toga se sekretuje novi insulin i u jednom trenutku dolazi do vrhunca, koji on može da sprovede taj šećer do ćelije, ali nam taj šećer ne treba. Mi šećer moramo da zaslužimo, da ga trošimo, a to znači da moramo da treniramo, da se krećemo. Ne možemo da jedemo dezert ako nismo prethodno potrošili šećer. Da bi se potrošile rezerve iz mišića, potrebno je da ugljene hidrate ne jedemo tri dana uopšte", rekao je fitnes instruktor.

Ishrana prema krvnoj grupi

"Za sada pomaže do određene mere. Nije presudno. Osobe koje su A krvne grupe više se koriste veganskim načinom ishrane. Oni jedu meso i ribu, ali konzumiraju manje svinjetine i imaju ograničenu sposobnost apsorpcije sira. B krvna grupa može više da jede sireve", rekao je fitnes instruktor i dodao da jetra više nije rezervoar šećera.

"Ranije se mislilo da je jetra rezervoar šećera i da rezerva glikogena se isprazni tokom noći. Insulin omogućava glukozi da uđe u ćeliju, gde je ćelija gradivni materijal, to je naša energija. U insulinskoj rezistenciji dolazi do viška insulina. Zato je taj fini senzitivni mehanizam izbacivanja insulina po potrebi. Samim tim, taj višak insulina pravi druge probleme. Kod žena, to su policistični jajnici. Sa druge strane, Hašimoto tiroiditis je jedan od problema", rekao je dr Popović i dodao:

"Mnogo veći broj žena ima insulinsku rezistenciju, jer one imaju mnogo više komplikacija od muškaraca. Prvenstveno, utiče na reproduktivne organe. Muškarci nemaju taj problem što se tiče insulinske rezistencije".

Simptomi insulinske rezistencije

"Uporna gojaznost, osećaj konstantne gladi, insulin može da napravi akne na licu, posebno kod dece u pubertetu. Kod devojčica može doći do problema sa menstruacijom. To bi bile neke manifestacije koje uglavnom ukazuju na nešto", zaključio je prof. dr Srđan Popović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

BONUS VIDEO:

Kurir televizija NAJBOLJI NAČIN DA SE IZBORITE SA DIJABETESOM! Endokrinolog Gajović otkrila kako da BEZ LEKOVA izlečite šećernu bolest

(MONDO/T.V.)