Tek nedavno je otkriveno da su to ekstremno sitne čestice iz izduvnih gasova koje je nemoguće videti golim okom: na stotine njih, jedna uz drugu, odgovaraju širini jedne ljudske vlasi - uglavnom nastaju usled sagorevanja dizel motora.

Naučnica Univerziteta Harvard Melinda Pauer, kaže da je sada dokazano da ove ultrasitne čestice predstavljaju ozbiljniji problem nego izduvni gasovi, odnosno njihove veće čestice koje nam prljaju kožu.

"Njih telo apsorbuje kroz pluća, a mogu se preneti i olfaktornim živcima direktno do mozga. Dakle, ne samo da ove čestice, zbog svojih sićušnih proporcija, mogu ući u naš organizam, već tada deluju i na funkciju nekih njegovih ćelija", kaže ona.

Kako bi istražila učinak ove vrste zagađenja na osobe starije dobi, Melinda Pauer sakupila je zdravstvene podatke iz jedne studije provedene na muškarcima poodmakle dobi koji žive u Bostonu i u njegovoj okolini.

Ti su podaci sadržavali i rezultate testova njihovih kognitivnih sposobnosti (opažanje, mišljenje, pamćenje...).

"Oni koji žive pored glavnih saobraćajnica mnogo više su izloženi toksičnim česticama, od onih koji žive dalje od grada", kaže naučnica.

Melinda Pauer je otkrila je da su se u slučaju dvostruko jakog saobraćajnog zagađenja vazduha rezultati testova kognitivnih sposobnosti pokazali slabijima čak i od onog što se očekuje kod normalnog starenja.

Ona kaže da postoje samo još jedna ili dve studije koje obrađuju povezanost kognitivnosti i zagađenja.
No, dodaje da čvrsto veruje da je otkrila važan fenomen koji bi se trebalo ispitati podrobnije. U tu svrhu ima u planu još nekoliko studija.

Članak Melinde Pauer objavljen je u stručnom časopisu "Environmental Health Perspectives".

(Tanjug)