Kada se razbolimo i osećamo se zaista loše, poslednjih decenija je skoro pa očekivano da će nam lekar prepisati antibiotik, koji će pomoći organizmu da se izbori sa mikrobom koji je napravio problem. Antibiotici pomažu, zar ne? Ali Svetska zdravstvena organizacija godinama upozorava na otpornost na antibiotike, odnosno antimikrobijalnu rezistenciju (AMR).
Antibiotici mogu da izleče samo bakterijske infekcije, ali im čak i to postaje sve teže - zbog porasta broja bakterija otpornih na lekove.
"Otpornost na antibiotike ugrožava ljudsko zdravlje na načine koje nikada nismo videli, i ta situacija vremenom postaje sve gora", kaže Robin Patel, MD, direktor Laboratorije za istraživanje infektivnih bolesti na klinici Mejo.
Šta je otpornost na antibiotike?
Antibiotici su lekovi dizajnirani da zaustave infekcije uzrokovane bakterijama. Oni deluju tako što ubijaju bakterije ili sprečavaju njihovo razmnožavanje i širenje. Postoje i oralni i lokalni antibiotici, kao i antibiotici koje morate udahnuti ili oni koji se daju intravenozno ili putem injekcije.
Dugi niz godina, antibiotici su bili efikasni - spasavali su živote. Poslednjih godina, porast broja sojeva bakterija otpornih na antibiotike ugrozio je efikasnost ovih lekova. Bakterije koje su nekada bile ranjive promenile su se kao odgovor na upotrebu antibiotika. Postale su sposobne da izdrže lekove ili da se odupru lekovima i prežive.
Rezultat je otpornost na antibiotike. Neki ljudi čak nazivaju bakterije otporne na antibiotike "superbakterijama".
Kako nastaje otpornost na antibiotike?
Ponekad su bakterije prirodno otporne na antibiotike, možda zbog deblje ćelijske membrane od uobičajene ili sposobnosti da proizvode neutralizujuće enzime, prema Institutu Milken. Međutim, generalno, mnoge bakterije razvijaju otpornost na antibiotike na jedan od sledećih načina:
- Mutacije DNK bakterije mogu se pojaviti tokom replikacije (kada se bakterije razmnožavaju). To ih čini otpornijim na antibiotike i sposobnijim za preživljavanje.
- Može doći do horizontalnog prenosa gena. Ovo uključuje genetski materijal koji se kreće od bakterija otpornih na antibiotike u druge bakterije i čini ih otpornim.
- Otporne bakterije mogu da nastave da se razmnožavaju, čak i ako su izložene antibioticima.
Prema izvorima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), zloupotreba i prekomerna upotreba antibiotika tokom vremena doveli su do ove situacije.
Na primer, studija iz 2018. godine primetila je vrhunce u zdravstvenim radnicima koji propisuju antibiotike tokom sezone prehlade i gripa, iako su te bolesti uzrokovane virusima, a ne bakterijama. Ovo ukazuje na stalno i široko rasprostranjeno neodgovarajuće propisivanje antibiotika tokom zime.
U određenoj meri, sve veća kriza nastala je zato što su antibiotici bili toliko efikasni, kaže Patel.
"Takođe su postali veoma laki za upotrebu, uzimanje, prepisivanje i pošto su bili tako korisni i laki za upotrebu, postali su često korišćeni. Ali što više antibiotika koristite, to je veći pritisak na bakterije da razviju otpornost na te antibiotike", dodaje Patel.
Koji su rizici rezistencije na antibiotike?
Najveći rizik od rezistencije na antibiotike je to što više nećemo moći da pobedimo infekcije koje su se nekada mogle lečiti antibioticima. Opcije lečenja mnogih infekcija postaće ograničenije. Preostale opcije mogu da budu skupe, što ih stavlja van domašaja za neke ljude.
Pored toga, mnoga medicinska dostignuća i tretmani zavise od dostupnosti antibiotika - među njima su operacije zamene zglobova, transplantacije organa, lečenje raka i lečenje brojnih hroničnih zdravstvenih stanja.
Šta možemo da uradimo u vezi sa rezistencijom na antibiotike?
Naučnici neprestano traže bolje načine za korišćenje antibiotika koje imamo. Nasumično kontrolisano ispitivanje iz 2019. godine otkrilo je da je kraća tura antibiotika bila podjednako efikasna kao i duža kod ljudi koji su hospitalizovani sa gram-negativnom bakteremijom (kada određena vrsta bakterije uđe u krvotok), što može da dovede do sepse ili septičkog šoka ako se ne leči.
Takođe je važno uzeti u obzir mikrobiom sopstvenog tela. Vaše telo je dom za milijarde i milijarde mikroorganizama - u vašem gastrointestinalnom traktu, vašoj oralnoj sluzokoži, pa čak i vašoj koži. Kada uzimate antibiotike, ubijate bakterije koje izazivaju infekciju, ali takođe uništavate druge mikroorganizme koji mogu da zaštite vaše telo od pretnji. Rezultat je neuravnotežen mikrobiom.
Na kraju, istraživači se nadaju da bi bolje razumevanje mikrobne ekologije moglo da pomogne u kreiranju strategija za sprečavanje infekcija i bolesti. Stručnjaci preporučuju da ljudi pažljivo prate uputstva kada im lekar prepiše antibiotik. Oni takođe pozivaju ljude da slede ove smernice:
- Ne tražite antibiotike od svog lekara ili zdravstvenog radnika ako vam ih ne prepišu, jer su antibiotici prikladni samo za bakterijske infekcije.
- Nemojte da uzimate antibiotik osim ako vam to ne prepiše zdravstveni radnik. (Ako niste sigurni u vezi sa bilo kojim antibioticima koji su vam propisani, obratite se svom lekaru primarne zdravstvene zaštite, ako ga imate.)
- Ne delite antibiotike ni sa kim.
- Nikada ne koristite preostale antibiotike.
- Uzimajte antibiotike kako je propisano i pratite sva uputstva na pakovanju. A ako imate bilo kakvih pitanja, obavezno pitajte svog lekara.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Healthline)
Polarni vrtlog donosi oštru zimu u Srbiju! Hladni talas donosi zahlađenje, evo kada počinje
Ovo je sastav Zvezde za Benfiku: Milojević izabrao tim, napašće Portugalce u Beogradu!
Lazar zbog stava o vojnom roku dobija pretnje, okršaj imao i sa čovekom u radnji! "Kazao je da sam izdajnik"
Beograd organizuje F4 Evrolige 2025. godine: Otkriveni detalji, samo je jedan grad protivnik!
"Novak je na oproštajnoj turneji od tenisa": Zabrinjavajući potezi Đokovića, nikad ovo nije uradio