U Nemačkoj godišnje 60.000 ljudi umre od trovanja krvi, a mnogi među njima umiru od sepse koju neretko zarade baš tokom zahvata u bolnicama.
Kada se sepsa ustanovi, šanse za preživljavanje su svedene na 50 odsto, što znači da polovina obolelih umre, a glavni razlog je što se sepsa kasno dijagnostifikuje pa je i tretiranje gotovo nemoguće.
Istraživači Instituta Fraunhofer kog Lajpciga, razvili su novu metodu kojom se sepsa otkriva neuporedivo brže.
Oni koriste nanometarske čestice oksidovanog gvožđa, kaže dr Dirk Kulmajer sa Instituta za imunologiju. Prema njegovim rečima, pomoću magneta se nekoliko minuta pomeraju čestice kroz krv, tako da se mogu pronaći i izolovati bakterije i virusi.
Međutim, kako dodaje Kulmajer, nije sve tako jednostavno, jer oko 30 vrsta bakterija i sedam vrsta gljivica koje izazivaju sepsu nisu prirodno namagnetisane, ali postoji način da se privuku.
Na primer, čestice gvožđa se prevlače tananim slojem plastike i zatim takozvanim funkcionalnim slojem, a to mogu biti, recimo, antitela koja vezuju određene bakterije među kojima su stafilokoke i druge patogene bakterije koje mogu da izazovu sepsu.
Tako povezane sa česticama gvožđa bakterije se sprovode do jedne plastične karte veličine obične kreditne kartice koja ima 12 komora koje su povezane minijaturnim kanalima.
U komorama se klice rastvaraju, a onda se njihova DNK umnožava posebnim postupkom - na čestice se kopira DNK bakterija, virusa ili gljivica i to samo one sekvence koje su specifične za patogene bakterije.
Tako je moguće vrlo rano otkriti sepsu i to već kada se u krvi bolesnika nađe stotinak bakterija.
U poređenju sa novom, starije metode otkrivaju bolest tek posle dva dana kada se bakterije umnože i kada je često prekasno.
(Tanjug)
Kada se sepsa ustanovi, šanse za preživljavanje su svedene na 50 odsto, što znači da polovina obolelih umre, a glavni razlog je što se sepsa kasno dijagnostifikuje pa je i tretiranje gotovo nemoguće.
Istraživači Instituta Fraunhofer kog Lajpciga, razvili su novu metodu kojom se sepsa otkriva neuporedivo brže.
Oni koriste nanometarske čestice oksidovanog gvožđa, kaže dr Dirk Kulmajer sa Instituta za imunologiju. Prema njegovim rečima, pomoću magneta se nekoliko minuta pomeraju čestice kroz krv, tako da se mogu pronaći i izolovati bakterije i virusi.
Međutim, kako dodaje Kulmajer, nije sve tako jednostavno, jer oko 30 vrsta bakterija i sedam vrsta gljivica koje izazivaju sepsu nisu prirodno namagnetisane, ali postoji način da se privuku.
Na primer, čestice gvožđa se prevlače tananim slojem plastike i zatim takozvanim funkcionalnim slojem, a to mogu biti, recimo, antitela koja vezuju određene bakterije među kojima su stafilokoke i druge patogene bakterije koje mogu da izazovu sepsu.
Tako povezane sa česticama gvožđa bakterije se sprovode do jedne plastične karte veličine obične kreditne kartice koja ima 12 komora koje su povezane minijaturnim kanalima.
U komorama se klice rastvaraju, a onda se njihova DNK umnožava posebnim postupkom - na čestice se kopira DNK bakterija, virusa ili gljivica i to samo one sekvence koje su specifične za patogene bakterije.
Tako je moguće vrlo rano otkriti sepsu i to već kada se u krvi bolesnika nađe stotinak bakterija.
U poređenju sa novom, starije metode otkrivaju bolest tek posle dva dana kada se bakterije umnože i kada je često prekasno.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.