Lekovi kojima je istekao rok, a koje gotovo svaka beogradska porodica čuva u nekoj od fioka, neretko završe i u kontejnerima, pomešani sa komunalnim otpadom.

Iako novi pravilnik o prikupljanju medicinskog i farmaceutskog otpada predviđa da se lekovi kojima je istekao rok odnose u apoteke, ova praksa još nije zaživela u prestonici, piše "Press".

Prema rečima Radeta Milankovića, direktora sektora za razvoj "Apoteke Beograd", ova zdravstvena ustanova još nema uslova za skladištenje farmaceutskog otpada.

"Nažalost, još uvek nemamo uslove za skladištenje farmaceutskog otpada koji bismo sakupili od građana. Jer, šta mi da radimo sa tako prikupljenim otpadom? U toku poslednjih četrdesetak godina naša ustanova prikupila je blizu 13.500 tona otpada koji mi generišemo. Taj otpad se izvozi po ceni od dva evra za kilogram u zemlje Evropske unije gde se uništava uz odgovarajuću proceduru. Jedino što možemo je da čekamo dalja uputstva od nadležnog ministarstva", kaže Milanković za "Press".

Kako on objašnjava, rešenje koje će najverovatnije biti usvojeno, a koje je "prepisano" od zemalja u susedstvu, sastojalo bi se u tome da proizvođači plaćaju izvoz lekova koji bi se sakupili od građana u srazmeri sa zastupljenošću njihovih lekova na tržištu.

Inače, na nivou cele zemlje, količine medicinskog otpada na godišnjem nivou u privatnim i državnim zdravstvenim ustanovama procenjuju se na 48.000 tona, od čega je 9.600 tona opasan infektivni otpad. Na nivou Beograda, oko dve trećine ukupnog medicinskog otpada čini opasan infektivni otpad, što je oko 3.000 tona godišnje.

(MONDO)