Lekari u Srbiji godišnje pošalju oko 55.000 pacijenata u centre za rehabilitaciju, uglavnom u banje. Građani najviše u njih odlaze zbog kardiovaskularnih, reumatskih i ortopedskih problema, a u 40 prirodnih lečilišta pomoć mogu naći i oni koji imaju probleme sa štitnom žlezdom, bubrezima, sterilitetom, ekcemima, piše "Press".

Načelnica Centra za informisanje Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) Sanja Mirosavljević navodi za "Press" da je u toku prošle godine o trošku države na produženu rehabilitaciju upućeno 55.960 osiguranika.

"Osiguranici se upućuju u slučaju bolesti, povreda ili stanja zbog neuroloških, oboljenja srca i krvnih sudova, reumatskih oboljenja, zatim bolesti respiratornog sistema, povreda i oboljenja lokomotornog sistema i endokrinoloških oboljenja. U toku prošle godine, najveći broj osiguranika upućen je u Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju 'Merkur' u Vrnjačkoj Banji i Institutu za lečenje i rehabilitaciju u Niškoj banji", rekla je Mirosavljevićeva za "Press" i dodala da je RZZO iz budžeta za ovu godinu za rehabilitaciju odvojio 3,1 milijardu dinara.

Potpredsednica Republičke stručne komisije za fizikalnu terapiju prof. dr Milica Lazović dodaje da je najveći broj postelja u Slankamenu i Melencima rezervisano za neurološke, a u Sokobanji za pacijente koji imaju problema sa srcem.

"Tačno se zna koja je banja za koju bolest ili rehabilitaciju dobra. Zato savetujem svima koji nameravaju da posete neku od njih, bili pacijenti ili ne, da se pre izbora dobro informišu o njihovim prednostima i manama", istakla je prof. dr Lazović.

Kao Stari Slankamen, i Ribarska banja poznata je po lečenju neuroloških oboljenja, a Bogutovačka po lečenju steriliteta. Bujanovačka je dobra za periferne krvne sudove i kožne bolesti, Brestovačka za trovanja teškim metalima, a Sijarinska za povrede i oboljenja mišića i reumu, za koje je pogodna maltene svaka banja. U Jošaničkoj banji leče se lumbago išijas, gastritis, ekcem i psorijaza, u Palanačkom kiseljaku spondiloza. Osobama koje imaju kožna ili neuropsihijatrijska oboljenja preporučljivo je da se odmaraju u Banji Ljig, a oni koji su skloni klimakteričnim tegobama u Zvonačkoj banji u Pirotu.

Predsednik Udruženja banja Srbije Vladan Vesković kaže za "Press" da su prve analize naših voda u banjama stigle iz Beča u Brestovačku i Ribarsku banju još 1834. godine.

"Od tridesetak naših urbanizovanih banja većina ima medicinsku indikaciju za zglobni i vanzglobni reumatizam. Ipak, gotovo da nema indikacije koju neka banja uspešno ne tretira. Treba pomenuti kuriozitete koji su jedinstveni u Evropi, poput slanog jezera u Rusandi, gejzira u Sijarinskoj banji, najtoplije vode od preko 100 stepeni Celzijusovih u Vranjskoj Banji i lečenja multipla skleroze u Atomskoj banji", rekao je on.

Specijalna bolnica "Zlatar" na istoimenoj planini 30 godina lečila je srčane bolesnike, da bi pre dve godine stručna komisija zbog visoke nadmorske visine promenila vrstu pacijenata koji se tamo leče, pa sad na Zlatar idu reumatski bolesnici. Prof. dr Milica Lazović objašnjava da se ustanovljene indikacije (vrste bolesti koje se leče u nekoj banji), kadar i uslovi u rehabilitacionim centrima kontrolišu na nekoliko godina.

"Poslednja takva analiza urađena je u septembru 2009. Na osnovu nje, promenjene su ili dodeljene indikacije, kako na Zlataru tako i u Sijarinskoj banji. S druge strane, tada su pored Kuršumlijske, koja je zatvorena, Bujanovačka i Vranjska bile u lošem stanju, da bi u toku prošle godine napravile značajan iskorak. Vrdnik je bio u dugovima", navela je prof. dr Lazović.

Iako građani najčešće posećuju Vrnjačku i Nišku banju, prof. dr Milica Lazović kaže da je u svim centrima za rehabilitaciju ravnomerna popunjenost tokom cele godine.

(MONDO)