Suočeni sa scenarijima lečenja sopstvenih hipotetičkih bolesti, lekari se češće odlučuju za terapiju koja nosi veći smrtni rizik, ali ima manje ozbiljnih neželjenih propratnih pojava, dok pacijente ne bi tako savetovali, prenosi Rojters.

Piter Jubel, koji je rukovodio istraživanjem, ističe da ovde nije reč o dvostrukom moralu nego prosto o ljudskoj prirodi. Po njemu, lekari čak nisu ni svesni da su skloni ovakvom ponašanju.

Tokom istraživanja, lekarima primarne zdravstvene zaštite širom SAD su poslata dva seta pitanja. Jedan upitnik se odnosio na različite vrste hipotetičkih hirurških intervencija kod raka debelog creva, dok se drugi odnosio na modalitete lečenja ptičijeg gripa.

Svaki lekar je primio ili upitink koji se odnosio na njih kao pacijente ili onaj u kojima igraju svoju profesionalnu ulogu.

Među lekarima, koji su odgovorili na upitnik o hirurškoj intervenciji zbog raka debelog creva, u kojem su oni imali ulogu pacijenta, 38 odsto se opredelilo za blaži zahvat koji nosi veći smrtni rizik, ali preti manjim neželjenim posledicama.

S druge strane, kad je trebalo da odgovore šta bi savetovali pacijentu u ovakvom slučaju, samo se četvrtina opredelila za manje radikalnu intervenciju.

Kod upitnika koji se odnosio na lečenje ptičijeg gripa, po život rizičniju ali po mogućim neželjenim dejstvima blažu varijantu lečenja za sebe je odabralo 63 odsto anketiranih lekara, dok je takvo lečenje za hipotetičkog pacijenta izabralo samo 49 odsto lekara.

Stručnjaci za ljudsku prirodu nisu iznenađeni ovakvim rezultatima. "Postoji problem kad god čovek treba da donese odluku za nekog drugog. Znamo da su lekari slabi u pogađanju pacijentovih želja", ističe Alan Švorc, psiholog s Univerziteta Ilinois. On naglašava da bi ova studija trebalo da "probudi" lekare, da se potrude da budu bolje usklađeni sa željama i životnim vrednostima svojih pacijenata.

(Tanjug)