Broj pacijenata kojima su neophodne analize na trombofiliju raste iz godine u godinu, kako u svetu, tako i u Srbiji. Ovaj poremećaj zgrušavanja krvi može da ima ozbiljne posledice ako se ne otkrije na vreme, a njegovi simptomi često ostaju neprimećeni sve do trenutka kada dođe do komplikacija. Koji su prvi znaci trombofilije, šta može da bude okidač za njeno pojavljivanje i na koji način ovo stanje može da se drži pod kontrolom, objasnila je dr Ana Glišović.
"Trombofilija je termin koji se odnosi na povećanu sklonost krvi ka zgrušavanju. Nije bolest, već stanje koje nastaje kao posledica izmena određenih parametara u sastavu krvi, što dovodi do povećane sklonosti ka zgrušavanju. Posledica hiperkoagulativnosti krvi je stvaranje krvnih ugrušaka, što može da bude fatalno. Ishod zavisi od lokalizacije tromba - ako je formiran u venskom sistemu, može da dovede do duboke venske tromboze ili plućne embolije, dok u arterijskoj cirkulaciji može da izazove akutni infarkt miokarda ili moždani udar. Sve su to životno ugrožavajuća stanja", rekla je doktorka i objasnila da li je trombofilija nasledna.
"Trombofilija se deli u dve velike grupe - urođene i stečene. Urođene trombofilije su posledica genskih mutacija na genima koji regulišu koagulaciju krvi, dok stečene nastaju kao posledica određenih bolesti ili poremećaja, poput malignih oboljenja, autoimunih bolesti ili čak trudnoće, koja predstavlja prirodno stanje povećanog zgrušavanja krvi", objasnila je doktorka.
"Urođene trombofilije, u zavisnosti od toga koji je parametar ugrožen, ne moraju da izazovu ozbiljne komplikacije. Da bi do njih došlo, potrebno je da se na postojeće stanje nadovežu dodatni faktori, poput dijabetesa, povišenih masnoća u krvi, fizičke neaktivnosti ili pušenja. Važno je poznavati porodičnu istoriju bolesti kako biste na vreme odlučili da se testirate".
Simptomi trombofilije
"Simptomi su povezani s pojavom tromboze, a jedan od pokazatelja trombofilije može da bude pojava ozbiljnih stanja kod mladih osoba. Ako neko mlađi od 40 ili 50 godina doživi infarkt miokarda, moždani udar ili plućnu emboliju, uvek postoji sumnja da je u osnovi tog stanja poremećaj koagulacije krvi", rekla je doktorka i dodala:
"Osobe koje nose genske mutacije za trombofiliju najčešće su potpuno zdrave i nesvesne da imaju ovaj poremećaj. Prisustvo trombofilije ne znači nužno da će doći do formiranja krvnih ugrušaka - potrebni su i dodatni faktori rizika".
Terapija
"U jedinici za molekularnu dijagnostiku Centra za mikrobiologiju radimo testiranja na urođene faktore trombofilije. Na osnovu rezultata dobijate izveštaj o vrsti poremećaja i preporuku da li ste nasledili mutaciju od jednog ili oba roditelja. Nakon toga, lekar - često hematolog - procenjuje da li ste kandidat za terapiju", objasnila je doktorka.
"Postoji antikoagulantna terapija, koja se može primenjivati i profilaktički ako postoje opravdani razlozi. Takođe, postoji antiagregaciona terapija, poput aspirina, koji može da bude dodatak primarnoj terapiji. Kontrolni pregledi se obavljaju na šest do dvanaest meseci, a ako primetite simptome poput glavobolje, umora, malaksalosti ili neobjašnjivih bolova u rukama, nogama ili stomaku, treba se odmah obratiti lekaru".
Trombofilija i trudnoća
"Trudnice su danas najčešća kategorija pacijenata koji se testiraju na trombofiliju. Trudnoća je prirodno stanje koje povećava sklonost ka zgrušavanju krvi, a ako trudnica već ima neki poremećaj koagulacije, važno je da primeni adekvatnu terapiju po savetu ginekologa", rekla je doktorka i naglasila da za kontrolu trombofilije nisu dovoljni samo D-dimer i osnovna krvna slika.
"Postoje određeni faktori koagulacije koji se prate, a povezani su sa trombofilijama, poput vremena krvarenja, protrombinskog vremena, broja trombocita, antitrombina III, proteina C i S", objasnila je.
Povezanost trombofilije i korone
Doktorka je istakla da je korona doprinela povećanju broja pacijenata sa trombofilijom.
"Studije su pokazale povezanost između korone i povećane sklonosti ka formiranju krvnih ugrušaka. Virus izaziva snažan zapaljenski odgovor i oštećuje male krvne sudove, što dodatno povećava rizik od tromboze", rekla je i objasnila zašto kod svake osobe sa trombofilijom ne mora doći do formiranja krvnih ugrušaka:
"Za nastanak tromba, osim hiperkoagulativnosti, neophodna su još dva faktora - oštećenje krvnog suda i usporen protok krvi. Zato je važno da osobe koje imaju porodičnu istoriju duboke venske tromboze, izbegavaju dugotrajno sedenje, ne drže noge prekrštene i redovno se kreću, jer staza krvi može da bude opasna", kazala je.
Testiranje se ne pokriva o trošku države, zbog čega je neophodna konsultacija sa lekarom.
"Cena testiranja iznosi 9.000 dinara, jer se sprovodi molekularnim metodama u specijalizovanim laboratorijama koje se bave ovom dijagnostikom", zaključila je doktorka Ana Glišović.
BONUS VIDEO:
