Trenutno traju pregovori sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje (RZZO) kako bi se BAHA aparat ugrađivao i starijim pacijentima, saznaje "Blic”.

Prva operacija biće urađena u Institutu za majku i dete, uz pomoć stranih stručnjaka, kao i lekara iz Kliničko-bolničkog centra “Zemun”. Ove dve ustanove potom će obavljati ovu vrstu operacije.

"BAHA sistem je slušni aparat koji se hirurški ugrađuje u kost iza uva i na taj način pomaže pacijentu da čuje. Prirodni put prenosa zvuka do unutrašnjeg uva je preko vazduha i preko kosti. Kada je proces prenošenja vazduhom onemogućen zbog oboljenja spoljašnjeg ili srednjeg uva, pacijent slabo čuje, ali se pojačani zvuk može preneti i kroz kost. Taj prirodni put prenosa pojačanog zvuka BAHA sistem i koristi", objašnjava za "Blic" dr sc. med. Ljiljana Čvorović, otorinolaringolog i šef Odeljenja za otorinolaringologiju u Kliničko-bolničkom centru ”Zemun”.

BAHA je dobar izbor za pacijente koji imaju obostrane urođene anomalije spoljašnjeg uva, hronične infekcije spoljašnjeg i srednjeg uva koje su operisane, ali im zbog stalnih infekcija klasičan slušni aparat ne može pomoći.

"Takvih pacijenata ima, a mogućnost za njihovo lečenje je nemoguća bez BAHA implanta. Oni su za sada prepušteni tome da slabije čuju. BAHA je takođe jedino rešenje za lečenje jednostrano gluvih osoba jer se ni jednom drugom metodom lečenja ne može postići efekat da takav pacijent čuje na oba uva.

Radno sposobni pacijenti sa jednostranom gluvoćom kao posledicom akutnog gubitka sluha, tumora slušnog živca ili povrede, imaju smanjen kvalitet života i ograničenje radne sposobnosti. Ukoliko bi RZZO odobrio finansiranje i za ovu starosnu grupu pacijenata, benefit bi bio veliki jer ne postoji drugačiji vid rehabilitacije ovih pacijenata nego ugradnja ovog implanta", tvrdi dr Čvorović.

Pre više od godinu dana pokrenuta je inicijativa kod RZZO da se krene sa BAHA programom i odobrena su sredstva za finansiranje, na početku samo za najmlađe. Sada traju pregovori da se nađe novac i za odraslu radno sposobnu populaciju, gde ovaj implant najviše i pomaže, a predstavlja jedini način da se sluh rehabilituje.

"Ministarstvo zdravlja je ove godine odobrilo Kliničko-bolničkom centru 'Zemun' primenu ove operacije kao novu tehnologiju i RZZO nas je apostrofirao za njeno finansiranje.

U celom ovom projektu smo naišli na razumevanje, pre svega RZZO i Komisije za implante, ali i distributera implanta koji je zajedno sa proizvođačem, renomiranom svetskom firmom 'Cochlear' iz Australije, omogućio besplatno obučavanje naših hirurga u Evropi, i obezbedio opremu za ugradnju implanta i na taj način uštedeo sredstva za njihovu nabavku", pojašnjava dr Ljiljana Čvorović.

Ovaj slušni sistem primenjuje se u Evropi od 1977, i do sada ima preko 70.000 pacijenata koji ga koriste. Zemlje u okruženju finansiraju ovaj program više godina i kod odraslih i kod dece i to je standard u lečenju određene grupe pacijenata.

"Danas upotrebom savremenih tehnologija i razvojem hirurških tehnika skoro svaki čovek može dobro da čuje ako se poremećaj sluha otkrije na vreme i na vreme započne sa lečenjem. U Srbiji, međutim, novac ograničava izbor lečenja i nekada nemate izbor da ponudite pacijentu optimalno lečenje baš iz tog razloga", kaže dr Ljiljana Čvorović.

(MONDO)