Nezapamćena tragedija dogodila se na porodičnoj farmi u okolini Topole, kada su poginule četiri osobe. Nakon što je jedan muškarac upao u septičku jamu, komšije su pokušale da mu pomognu. Preminuli su deda, sin, unuk i komšija, dok je žena u teškom stanju usled trovanja amonijakom. Kako izgledaju simptomi trovanja alkalnom supstancom i koliko je opasno?
Trovanje amonijakom najčešće pogađa ljude koji rade u industrijama koje koriste ovaj gas. Amonijak - popularniji u prošlosti - i dalje je uobičajen kao sredstvo za čišćenje u domaćinstvu (većina sredstava za čišćenje sadrži u proseku oko 5 odsto amonijaka, u rasponu od 1 do 10 odsto).
Šta je amonijak?
Amonijak je alkalna supstanca bez boje, a uprkos svom mirisu i iritantnom dejstvu (oči, nos, grlo) - uzimanje malih količina amonijaka ne predstavlja značajnu opasnost. Ova supstanca se koristi za kućne hemikalije, kozmetiku, boje i kao rashladno sredstvo koje se nalazi u velikim rashladnim uređajima.
Takođe se koristi za proizvodnju sode, koja je sastojak papira, stakla i sapuna. Amonijak se takođe koristi za proizvodnju sintetičkih tkanina i nekih vrsta eksploziva. Njegova koncentracija u sredstvima za čišćenje i kozmetici je oko 5 odsto, zbog čega je trovanje prilikom njihove upotrebe praktično nemoguće. Amonijak 27-30 odsto je takođe komercijalno dostupan i upravo on može da izazove opekotine. Zbog toga ga nikada ne treba čuvati u kućama gde su prisutna i deca.
Trovanje amonijakom je retko. Međutim, njegova pojava izaziva opekotine kože na mestu kontakta sa amonijakom, kao i promene u respiratornom traktu, plućima, pa čak i slepilo (ako se amonijak udiše). S druge strane, trovanje amonijakom preko digestivnog trakta izaziva poremećaje crevne peristaltike i, u ekstremnim slučajevima, smrt pacijenta. Rizik od trovanja javlja se kod ljudi koji rade u industrijama gde se amonijak koristi u proizvodnji. Ovaj gas se takođe oslobađa u velikim količinama tokom razlaganja materije, npr. životinjski izmet.
Simptomi trovanja amonijakom
Ljudi otrovani amonijakom doživljavaju mišićnu slabost, konvulzije, prekomernu motoričku aktivnost i oštećenje sluha. Ovi simptomi se javljaju čak i nekoliko minuta nakon kontakta sa ovim gasom. Vremenom se pojavljuju dodatni simptomi, u zavisnosti od načina trovanja i nastale štete. Ukoliko dođe do trovanja kao rezultat kontakta kože sa tečnošću, može doći do oštećenja kože i stvaranja bolnih plikova, kao i plave boje noktiju i usana. Udisanje gasa dovodi do bola u grlu pri gutanju, suvoće i peckanja u ustima i otoka usana. Udisanje amonijaka takođe može da dovede do:
- oštećenja donjih disajnih puteva - pacijent doživljava otežano disanje, kašalj, pucanje, kratak dah i pritisak u predelu pluća;
- oštećenja organa vida - dolazi do oštećenja konjunktive, što se manifestuje kroz jako suzenje i bol u očima; pored toga, može doći do trajnog ili privremenog gubitka vida;
- oštećenje nervnog sistema - povređena osoba doživljava stanje anksioznosti i uznemirenosti; takođe se primećuju jake glavobolje i mentalni poremećaji;
- oštećenje srca - manifestuje se ubrzanim pulsom i, posledično, gubitkom svesti.
Ljudi koji se otruju amonijakom udisanjem ili gutanjem u rastvorenom obliku razvijaju oštećenje digestivnog sistema. Manifestuje se kroz oticanje i crvenilo sluzokože, mučninu, povraćanje, bol iza grudne kosti, štucanje, dijareju i zadržavanje urina. U najtežim slučajevima, to može čak da dovede i do smrti pacijenta.
Dijagnoza i lečenje
Da biste prepoznali trovanje amonijakom, pre svega, potrebno je da dobijete informacije o njegovom gutanju, kontaktu sa telom ili udisanju. Prva pomoć osobi koja pati od trovanja amonijakom podrazumeva što brži prekid kontakta sa toksičnim gasom (uključujući i zaštitu sebe) i obezbeđivanje povređenoj osobi svežeg vazduha, po mogućstvu na hladnom mestu. Najbolje rešenje je napustiti prostoriju u kojoj se dogodilo trovanje.
U slučaju gutanja amonijaka, preporučuje se popiti čašu mleka ili ako nemate pristup mleku, čašu vode. Ako je amonijak došao u kontakt sa kožom, isprati je sa dosta vode. Udisanje vodene pare takođe može da bude korisno. Ako povređena osoba prestane da diše, potrebno je sprovesti reanimaciju i pozvati medicinsku pomoć kako bi se pacijent brzo prevezao u bolnicu.
Nakon što povređena osoba stigne u hitnu pomoć, obavljaju se konsultacije sa lekarom opšte prakse, a po potrebi i sa gastroenterologom, dermatologom ili pulmologom. Dalja prognoza zavisi od obima oštećenja izazvanog amonijakom i koncentracije supstance i vremena njenog izlaganja telu. Bolničko lečenje je samo simptomatsko, jer ne postoji jedan efikasan lek za ovu vrstu hemijskog jedinjenja.
Kako sprečiti trovanje amonijakom?
Veoma je važno poštovati propise o zdravlju i bezbednosti na mestu gde imamo kontakt sa amonijakom. Pored toga, pažljivo treba pročitati hemijske etikete i slediti preporuke koje se u njima nalaze. Pored toga, decu treba zaštititi od kontakta sa amonijakom korišćenjem odgovarajućih zaštitnih sredstava.
BONUS VIDEO:
