Građani Srbije za godinu dana, zvanično, na recept podignu čak deset miliona pakovanja sedativa i lekova za smirenje. "Ispod tezge" i mimo evidencije, prema nekim procenama, izda se još oko tri miliona kutija lekova iz ove grupe. Kada se sve sabere, ispada da svaki stanovnik godišnje popije 1,7 kutija sedativa.

Samo za bromazepam od tri miligrama, najtraženiji lek za smirenje, lekari su lane, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, ispisali čak 2.787.713 recepata, na koje je izdato 4.272.505 kutija ovog leka, pišu "Novosti".

I stručnjacima je teško da procene da li ljude masovno "trese nervoza" ili se "preterano opuštaju" sedativima.

"Uzimanje lekova za smirenje je u našoj sredini do te mere anatemisano da se gubi iz vida pravi značaj sedativa", kaže za "Novosti" dr Milan Milić, neuropsihijatar, direktor Opšte bolnice u Pančevu.

"Ako čovek trpi napetost visokog intenziteta, ili srednjeg ali u kontinuitetu, štetne posledice po zdravlje biće veće nego od uzimanja sedativa."

Time se, valjda, rukovode i lekari kad masovno propisuju sedative. Od 2002. godine zakonom je zabranjeno da se lekovi iz ove grupe izdaju bez recepta, u slobodnoj prodaji. Iako većina farmaceuta to poštuje, u nekim apotekama tablete za smirenje i dalje mogu da se kupe bez recepta.

Ovi lekovi, koji su po broju izdatih kutija na drugom mestu u ukupnoj potrošnji lekova u Srbiji, a na trećem po troškovima za medikamente, ne "leče" samo nervozu, već se propisuju kao dodatna terapija za mnoga fizička oboljenja.

Dr Milić upozorava da sedative ne valja uzimati stalno. Jer, "ljudi se lako naviknu na osećaj prijatne opuštenosti", a organizam vrememnom počinje da traži veću dozu. Zavisnost može da se javi ako se lek u kontinuitetu, u srednjoj dozi, uzima najmanje tri nedelje.

(MONDO)