Od kada je Novak Đoković priznao da se odlično oseća jer je zbog nepodnošenja glutena iz ishrane izbacio hleb i testa, ordinacije pojedinih lekara i nutricionista pune su pacijenata koji sumnjaju da imaju isti problem.

Osetljivost na gluten, belančevinu koja se prvenstveno nalazi u pšenici, ali i nekim drugim žitaricama, otkriva se kod ljudi u svim životnim dobima, najčešće u detinjstvu, a nešto se češće registruje kod osoba ženskog pola.

U Zapadnoj Evropi pojavljuje se kod jedne od 100 do 200 osoba, što znači da u našoj zemlji gluten ne podnosi od 30.000 do 70.000 stanovnika. Smatra se da na jednog obolelog kod koga je konstatovana alergija na gluten dolazi najmanje sedam osoba kod kojih bolest nije prepoznata.

Glavni simptomi tipičnog oblika bolesti su gubitak apetita i težine, učestale i obilne stolice, uvećanje trbuha, apatija i zaostajanje u rastu i razvoju, a netipičnog tvrdokorna anemija, nizak rast, oštećenje zubne gleđi, bolovi u stomaku, znaci oštećenja jetre, kašnjenje u pubertetu. Dijagnoza bolesti se postavlja biopsijom sluznice tankog creva.

Kako objašnjava Milka Raičević, nutricionista beogradskog Doma zdravlja "Palilula", osetljivost na gluten se najčešće registruje kod beba kada pređu na čvrstu hranu, a roditelji primete da nešto nije u redu sa detetom kada izgubi apetit, smrša, postane hiperaktivno.

"Svake godine se beleži sve veći broj ljudi koji su osetljivi na gluten. Važno je da se detetu snimi sluzokoža creva u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta ili u Univerzitetskoj dečjoj klinici. Na osnovu snimka vidi se koliko je oštećena sluzokoža creva. Oboleli moraju na pređu na bezglutenskudijetu, režim ishrane koji podrazumeva isključenje sve hrane koja sadrži ovu belančevinu", kaže za "Politiku" Raičevićeva.

Dodatni problem za ljude osetljive na gluten, objašnjava Vesna Pavkov, predsednica Udruženja Srbije za celijakiju, jeste to što je on prisutan u gotovo svim industrijskim proizvodima, pa čak i u lekovima, pastama za zube, kozmetičkim proizvodima, začinima, pićima, kafi, čokoladi, bombonama...

Kod osoba kojima nije utvrđen poremećaj ili je on registrovan, a pacijent ne drži dijetu bez glutena, može doći do ozbiljnih komplikacija. Ukoliko osoba koja je netolerantna na gluten jede nešto što ne sme dolazi do zapaljenja u tankom crevu, pada imuniteta, digestivnih poremećaja i dijareje.

"Termin celijakija podrazumeva trajni poremećaj podnošenja glutena, belančevina prisutnih u brašnu od pšenice, raži i ječma. Pitanje podnošenja belančevina ovsa, za sada, nije do kraja raščišćeno. Ponekad bolest prate nespecifični simptomi pa je veoma teško dijagnostikovati, zbog čega se smatra 'kameleonskim' oboljenjem. Testovi krvi, koji su vrlo bitni u otkrivanju celijaklije, u većini slučajeva nisu pokriveni osiguranjem. Sa uputom lekara oni se mogu uraditi recimo u KCS-u, gde imamo savetovalište za građane jednom nedeljno, kao i u KBC 'Bežanijska kosa'", rekla je Vesna Pavkov.

Poštovanje striktne dijete bez glutena, ipak, zahteva dodatne materijalne izdatke koji značajno povećavaju troškove života, tako da osobi treba dvostruko više novca nego što izdvaja prosečan žitelj naše zemlje koji nema ove probleme.

Na inicijativu Udruženja Srbije za celijakiju, a uz pomoć Ministarstva finansija, umanjen je PDV na hranu bez glutena sa 18 na osam odsto, a Vesna Pavkov se nada da će biti ukinuta ili umanjena i taksa na carinu. Poređenja radi, trenutno je kilogram bezglutenskog brašna u Sloveniji i Hrvatskoj dvostruko jeftiniji nego kod nas, gde košta oko osam evra, u dinarskoj protivvrednosti. Treba znati da se među žitaricama koje ne sadrže gluten nalaze amarant, kukuruz, proso i heljda.

Dešava se da na etiketama proizvoda hrane ne bude zapisano da proizvod sadrži gluten, pa se tako ova supstanca skriveno može naći u svim suhomesnatim industrijskim proizvodima (viršle, kobasice, mesni naresci, paštete, salame, šunke), u ćevapima, pljeskavicama, kandiranom i sušenom voću, brojnim zamrznutim proizvodima gotove hrane, voćnim jogurtima, pudinzima, voćnim sirupima, sladoledu, pa čak i u bombonama i čokoladama.

Vesna Pavkov upozorava da se dešavalo da su uočili da na nekim proizvodima piše da su bez glutena, a da se, kada su uradili analize, videlo da sadrže visok nivo ove belančevine, zbog čega je zdravlje obolelih dovedeno u pitanje.

(MONDO)