Većina ljudi s godinama slabije čuje, pojačava televizor ili ima poteškoće da čuje šta im neko govori u bučnoj prostoriji. Naučnici su otkrili da amaterski i profesionalni muzičari pri pokušaju raspoznavanja razgovora u bučnoj prostoriji postižu drugačije rezultate.
"Slušanje glasa vašeg prijatelja u bučnom restoranu zavisi od vaše sposobnosti da razlikujete taj zvuk od višeslojne buke nevažnih zvukova u pozadini. Muzičari imaju mnogo iskustva u izdvajanju smislenih zvukova od složene zvučne slike", izjavila je Nina Kraus, direktorka Laboratorije za auditornu neuronauku na Univerzitetu Nortvestern u Evanstonu u Illinoisu.
Ona je predvodila istraživanje u kome je učetsvovalo 18 muzičara i 19 osoba koje se ne bave muzikom, u dobi između 45 i 65 godina. Ispitana je njihova mogućnost razabiranja govora od buke u pozadini. Naučnici su testirali i koliko dobro su ispitanici zapamtili ono što su čuli i videli, te kojom su brzinom razumeli to što su čuli.
Cilj istraživanja je bio da se potvrdi da li mogućnost izdvajanja zvukova koji imaju smisao iz bučne okoline i pamćenja sleda zvukova znači poboljšani sluh u kasnijim godinama.
Ispostavilo se da su starije osobe, koje su počele da sviraju instrument sa devet godina ili ranije i otada svirale redovno, postigle bolje rezultate od onih koji ne sviraju instrument u svemu osim u vizuelnoj memoriji.
Krausova smatra da su osobe s muzičkim obrazovanjem razvile auditorne sposobnosti odvojeno od sposobnosti da čuju samo tiše zvukove i da su kroz redovnu izloženost zvukovima ličnih instrumenata, harmonijama i ritmovima, dobili izvesna "nervna pojačanja".
"Ono što je važno jeste aktivno sviranje instrumenta i dužina sviranja, pa čak i vreme početka sviranja. To su važni faktori, a ne određeni instrument ili muzički žanr", zaključila je Krausova.
(Tanjug)
"Slušanje glasa vašeg prijatelja u bučnom restoranu zavisi od vaše sposobnosti da razlikujete taj zvuk od višeslojne buke nevažnih zvukova u pozadini. Muzičari imaju mnogo iskustva u izdvajanju smislenih zvukova od složene zvučne slike", izjavila je Nina Kraus, direktorka Laboratorije za auditornu neuronauku na Univerzitetu Nortvestern u Evanstonu u Illinoisu.
Ona je predvodila istraživanje u kome je učetsvovalo 18 muzičara i 19 osoba koje se ne bave muzikom, u dobi između 45 i 65 godina. Ispitana je njihova mogućnost razabiranja govora od buke u pozadini. Naučnici su testirali i koliko dobro su ispitanici zapamtili ono što su čuli i videli, te kojom su brzinom razumeli to što su čuli.
Cilj istraživanja je bio da se potvrdi da li mogućnost izdvajanja zvukova koji imaju smisao iz bučne okoline i pamćenja sleda zvukova znači poboljšani sluh u kasnijim godinama.
Ispostavilo se da su starije osobe, koje su počele da sviraju instrument sa devet godina ili ranije i otada svirale redovno, postigle bolje rezultate od onih koji ne sviraju instrument u svemu osim u vizuelnoj memoriji.
Krausova smatra da su osobe s muzičkim obrazovanjem razvile auditorne sposobnosti odvojeno od sposobnosti da čuju samo tiše zvukove i da su kroz redovnu izloženost zvukovima ličnih instrumenata, harmonijama i ritmovima, dobili izvesna "nervna pojačanja".
"Ono što je važno jeste aktivno sviranje instrumenta i dužina sviranja, pa čak i vreme početka sviranja. To su važni faktori, a ne određeni instrument ili muzički žanr", zaključila je Krausova.
(Tanjug)
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu
Obradović izašao pred Grobare, pa čuo šta mu skandiraju: Podigao prst i tražio samo jedno, pogledajte