Većina ljudi s godinama slabije čuje, pojačava televizor ili ima poteškoće da čuje šta im neko govori u bučnoj prostoriji. Naučnici su otkrili da amaterski i profesionalni muzičari pri pokušaju raspoznavanja razgovora u bučnoj prostoriji postižu drugačije rezultate.

"Slušanje glasa vašeg prijatelja u bučnom restoranu zavisi od vaše sposobnosti da razlikujete taj zvuk od višeslojne buke nevažnih zvukova u pozadini. Muzičari imaju mnogo iskustva u izdvajanju smislenih zvukova od složene zvučne slike", izjavila je Nina Kraus, direktorka Laboratorije za auditornu neuronauku na Univerzitetu Nortvestern u Evanstonu u Illinoisu.

Ona je predvodila istraživanje u kome je učetsvovalo 18 muzičara i 19 osoba koje se ne bave muzikom, u dobi između 45 i 65 godina. Ispitana je njihova mogućnost razabiranja govora od buke u pozadini. Naučnici su testirali i koliko dobro su ispitanici zapamtili ono što su čuli i videli, te kojom su brzinom razumeli to što su čuli.
Cilj istraživanja je bio da se potvrdi da li mogućnost izdvajanja zvukova koji imaju smisao iz bučne okoline i pamćenja sleda zvukova znači poboljšani sluh u kasnijim godinama.

Ispostavilo se da su starije osobe, koje su počele da sviraju instrument sa devet godina ili ranije i otada svirale redovno, postigle bolje rezultate od onih koji ne sviraju instrument u svemu osim u vizuelnoj memoriji.

Krausova smatra da su osobe s muzičkim obrazovanjem razvile auditorne sposobnosti odvojeno od sposobnosti da čuju samo tiše zvukove i da su kroz redovnu izloženost zvukovima ličnih instrumenata, harmonijama i ritmovima, dobili izvesna "nervna pojačanja".

"Ono što je važno jeste aktivno sviranje instrumenta i dužina sviranja, pa čak i vreme početka sviranja. To su važni faktori, a ne određeni instrument ili muzički žanr", zaključila je Krausova.

(Tanjug)