Iako je prosečan životni vek porastao za 20 godina od 1950. godine, a smrtnost je smanjena u svih 204 istraživane zemlje, pojavili su se novi zdravstveni izazovi. Oni se odnose na porast broja smrtnih slučajeva među mladima.
Prosečan životni vek vraća se na nivo pre pandemije
U naučnom časopisu "The Lancet" objavljeni su rezultati istraživanja prema kojima je prosečan životni vek produžen. Žene sada žive u proseku 76,3 godine, a muškarci 71,5 godine (podaci za 2023. godinu). To znači povratak na nivo pre pandemije korona virusa, koja je u svom vrhuncu bila glavni uzrok smrtnih slučajeva u svetu.
U 2023. godini korona virus je pao na 20. mesto među najčešćim uzrocima smrti, dok su srčane bolesti i moždani udar ponovo zauzeli prvo mesto.
Infektivne bolesti ustupaju mesto hroničnim oboljenjima
Stručnjaci IHME-a primetili su značajan pad broja smrtnih slučajeva od infektivnih bolesti, kao što je tuberkuloza. Trenutno, hronična oboljenja odgovorna su za dve trećine globalne smrtnosti. Iako je od 1990. godine smanjen broj smrtnih slučajeva od srčanih bolesti i moždanih udara, povećali su se pokazatelji smrtnosti povezani sa dijabetesom, hroničnom bolešću bubrega i Alchajmerovom bolešću.
Dr Kristofer Mari, direktor IHME-a, citiran od strane CNN Health-a, naglašava da starenje populacije i promena faktora rizika za zdravlje predstavljaju nove izazove za zdravstvene sisteme.
"Ovo je alarmantni signal za vlade i lidere zdravstvene zaštite da deluju brzo i strateški", upozorava.
Najveće zdravstvene pretnje - gojaznost, dijabetes i zagađenje životne sredine
Prema istraživanjima IHME-a, gotovo polovina bolesti može da se spreči eliminisanjem promenljivih faktora rizika. Najvažniji među njima su:
- visok krvni pritisak,
- pušenje,
- visok nivo holesterola,
- dijabetes i
- gojaznost.
U periodu od 2010. do 2023. godine, opterećenje bolestima povezanim sa visokim indeksom telesne mase (BMI) poraslo je za 11 odsto, a sa visokim nivoom šećera u krvi za 6 odsto. Nisu zanemarljivi ni faktori životne sredine, kao što su zagađenje vazduha česticama ili izloženost olovu.
Mentalno zdravlje i mladi odrasli u krizi
Jedan od najzabrinjavajućih trendova je porast broja smrtnih slučajeva među mladim odraslim osobama i adolescentima. U Severnoj Americi sa visokim prihodima broj smrtnih slučajeva u starosnoj grupi od 20 do 39 godina porastao je u poslednjoj deceniji, uglavnom zbog samoubistava, predoziranja narkoticima i prekomernog konzumiranja alkohola.
Mentalno zdravlje takođe igra sve veću ulogu u globalnoj smrtnosti. Opterećenje povezano sa anksioznošću i depresijom stalno raste, što zahteva hitne akcije kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou.
Zdravstvene nejednakosti i dalje izazov za svet
Očekivani životni vek značajno se razlikuje u zavisnosti od regiona. U zemljama sa visokim prihodima iznosi u proseku 83 godine, dok je u drugim samo 62 godine. Nedostatak gvožđa, neuhranjenost i nedostatak pristupa čistoj vodi i odgovarajućim sanitarnim uslovima i dalje su glavne pretnje među decom uzrasta od 5 do 14 godina u najsiromašnijim regionima sveta.
"Zemlje sa niskim prihodima zavise od globalnih zdravstvenih fondova koji obezbeđuju osnovnu zdravstvenu zaštitu, lekove i vakcine. Bez toga, jaz između regiona će se povećavati", kaže profesorka Emanuel Gakidu, koautorka istraživanja, takođe citirana od strane CNN Health-a.
Nova istraživanja IHME-a jasna su poruka da globalni zdravstveni sistemi moraju da se prilagode promenljivim potrebama. Posebnu pažnju treba posvetiti mladim odraslim osobama i adolescentima koji postaju sve više izloženi različitim zdravstvenim pretnjama. Bez odgovarajućih akcija rizikujemo gubitak napretka koji je postignut u poslednjim decenijama.
BONUS VIDEO:
