Oni tvrde da je opadanje smrtnosti žena obolelih od ove bolesti u najvećoj meri posledica unapređenja njihovog lečenja u evropskim zemljama, a ne preventivnih mera koje uključuju i mamografske preglede.

Tim stručnjaka, kojim je rukovodio Filip Otije iz Međunarodnog instituta za istraživanje prevencije u Lionu, proučio je stopu smrtnosti od raka dojke u parovima zemalja inače sličnog zdravstvenog sistema, ali u kojima su programi testiranja na rak dojke uz pomoć mamografa počeli sa najmanje deset godina razlike.

U Severnoj lrskoj, u kojoj su sistematski pregledi mamografom počeli početkom 1990-ih, stopa smrtnosti obolelih od raka dojke je između 1989. i 2006. opala za 29 odsto.

U susednoj Republici Irskoj stopa smrtnosti od raka dojke je u istom periodu beležila slično smanjenje - za 26 odsto, iako je sistematsko testiranje mamografom počelo deceniju kasnije. Isti je slučaj i sa Holandijom i Belgijom.

Najindikativniji je, međutim, primer švedske i Norveške. švedska je pionir u sistematskoj primeni mamografije, s kojom je počela 1986. Otad je smrtnost od raka dojke u toj zemlji opala za 16 odsto.

S druge strane, u Norveškoj je u istom periodu smrtnost od raka dojke smanjena za 24 odsto, iako je sistematsko korišćenje mamografije u toj zemlji počelo tek 2005, izjavio je Otije, rukovodilac ovog istraživanja koje je objavljeno i u najnovijem broju stručnog časopisa "Britiš medikal džornal".

On je izjavio da je 1990-ih godina i sam bio jedan od zagovornika sistematskog korišćenja mamografa, ali da posle ovakvih rezultata ne može da nastavi da promoviše nešto što se nije pokazalo baš efikasnim, a može da dovede i do slučajeva da se navodni rak dojke konstatuje kod zdravih žena.

(Tanjug)