U izveštaju istraživača sa Univerziteta Vorvik i Univerziteta u Liverpulu, naglašava se da ovu akciju treba pokrenuti što pre.

Naučnici navode da bi, posle smanjenja pušenja, unošenje manje soli putem hrane bio najefikasniji način za unapređenje globalnog zdravlja.

Istraživači podvlače da postoji "konzistentna i direktna veza između unosa soli i krvnog pritiska". Visok krvni pritisak dalje je povezan sa bolestima srca, moždanim udarom i problemima sa bubrezima.

Procenjuje se da bi u SAD smanjenje količine soli u hrani za trećinu spasilo desetine hiljada života i donelo godišnju uštedu zdravstvenom sistemu od 24 milijardi dolara.

Pošto se 70 odsto smrtnih slučajeva od moždanih i srčanih udara dešava u zemljama u razvoju, uticaj smanjenja unosa soli bio bi globalan, pišu naučnici u izveštaju.

Oni napominju da je za ograničavanje uticaja industrijski obrađene hrane neophodna opšta edukacija i angažovanje prehrambene industrije.

Jedan od autora izveštaja, profesor Fransisko Kapućo, rekao je da prehrambena industrija snosi veliku odgovornost i da treba da preduzme akciju.

"Ovi treniraju vaše čulo ukusa - što više soli jedete, manje je osjećate, a više je želite, da biste dostigli toliku zasoljenost. To je prilično nečastan krug, a takvi krugovi stvaraju profit. Važno je da profit bude izbalansiran sa zdravljem stanovništva", rekao je profesor Kapućo.

(Srna)