Iako su mnogi eksperti u svetu podeljeni oko metoda lečenja primenom matičnih ćelija, stručni saradnik belgijske banke koja ima predstavništvo i u Srbiji "Krio-sejv" (Cryo-Save) dr Mima Fazlagić kaže da je došlo do "prave eksplozije" naučnih saznanja u toj oblasti i da su čak i stručnjaci iz naše zemlje uključeni u neke od kliničkih ispitivanja.

Reč je o istraživanjima koja se odnose na obnovu srčanog mišića i tkiva jetre matičnim ćelijama, navela je dr Fazlagić ukazujući da da ne postoji nijedan stručnjak koji je osporio potencijal lečenja primenom matičnih ćelija.

Čuvanje matičnih ćelija u Srbiji je počelo je 2007. godine i od tada je u banci u Belgiji sačuvano više od 2.500 uzoraka iz Srbije. Prema njenim rečima, do sada nijedan uzorak iz Srbije nije iskorišćen za lečenje, ali u drugim zemljama jeste.

"Do pre pet godina vodila se polemika da li privatne banke matičnih ćelija imaju smisla, jer je statistički mala verovatnoća da ce neko oboleti od leukemije ili neke slične bolesti", kazala je dr Fazlagić za Tanjug.

Neki stručnjaci ukazuju, međutim, da kada se govori o uspešnosti lečenja matičnim ćelijama treba biti oprezan jer ne postoje studije kojima bi bilo direktno dokazano da je korišćenje takvih ćelija plodotvorno.

Dr Fazlagić podseća da se u svetu trenutno radi više od 3.000 kliničkih ispitivanja primene matičnih ćelija na različitim poljima regenerativne medicine.

Ona je navela primer firme "Xelitis AG" u Cirihu koja bi 2014. godine trebalo da počne komercijalnu proizvodnju srčanih zalistaka napravljenih tkivnim inženjeringom od sopstvenih matičnih ćelija pacijenata.

"U poslednjih nekoliko godina i astronauti koje NASA salje u svemir, pre puta ostavljaju svoje matične ćelije da bi ih mogli koristiti po povratku zbog problema sa mišićima i kostima koji nastaju zbog dugotrajnog boravka u svemiru", kazala je dr Fazlagić.

Prva uspešna transplantacija matičnih ćelija iz krvi pupčanika je urađena 1988. u Parizu, kod deteta obolelog od Fankonijeve anemije. Davalac je bila novorođena sestra svom bratu, koji je danas zdrav čovek i ima svoju porodicu.

Od tada je u svetu obavljeno više od 25.000 transplantacija matičnih ćelija iz pupčanika kao terapija za mnoge bolesti, podsetila je sagovornica Tanjuga.

Govoreći o načinu korišćenja matičnih ćelija istakla je da sopstvene matične ćelije imunološki potpuno odgovaraju osobi od koje su uzete, a posle toga, najveća verovatnoća je da će biti podudarne za rođenu braću ili sestre.

Postoje stručnjaci koji su sve više optimisti kada je u pitanje umnožavanje i lečenje matičnim ćelijama, pa se tako danas u najstarijoj bolnici u Milanu Ospedale Maggiore Policlinico obavljaju najsavremenija klinička ispitivanja matičnih ćelija.

U okviru bolnice postoji javna banka u koju se dnevno dopremi 20 uzoraka iz 21 ginekološkog centra u Italiji.

Direktorka fondacije za istraživanja u toj ustanovi dr Lorenca Lazari koja je jedan od najpriznatijih stručnjaka iz oblasti regenerativne medicine, rekla je prilikom posete novinara iz Srbije da se zahvaljujući ostavljanju matičnih ćelija iz pupčanika uspešno mogu lečiti, odnosno reparirati čak i oštećena tkiva poput površinskih rana koje mogu dovesti do sepse.

Dr Lazari je osmislila njihovo umnožavanje kako bi postotak uspešnosti lečenja bio još bolji.

Ona je ukazala da je trend ostavljanja matičnih ćelija u javnim bankama u Italiji sve učestaliji i da je njihova primena široka pa tako svaka regija u toj zemlji ima bar jednu banku takvih ćelija.

"Trenutno u okviru javne banke u bolnici u Milanu ima oko 9.000 uzoraka ćelija iz pupčanika koje su najkorisnije za tretiranje mnogih bolesti", kazala je ona dodajući da se one mogu uzimati i iz koštane srži, jetre, zuba, pa čak i sala.

Dr Lorenca Lazari kazala je da je zahvaljujući primeni tih ćelija moguće preživljavanje prevemeno rođene dece kojima su pluća nedovoljno razvijena, kao i dece obolele od dijabetesa.

(Tanjug)