Svaki čovek, tvrde naučnici, prespava trećinu života, ali oni još ne znaju zašto: da li je san neophodan našem organizmu, ili je to najveća greška koju je evolucija ikada napravila. Najčešće pretpostavke su da spavanje odmara telo i mozak, međutim, tokom sna uštedimo svega 120 kilokalorija, isto kao i kada bismo neko vreme budni leškarili. Zabluda je i da se mozak odmara u snu, naučnici su otkrili da je naš centralni nervni sistem aktivniji dok spavamo nego kada smo budni, piše "Politika".

Zašto, dakle, spavamo?

"Moja pretpostavka je da se u snu brišu svi nevažni detalji koje smo primili u budnom stanju i da je to osnovna funkcija spavanja", kaže za "Politiku" dr Slavko Janković sa Neurološke klinike u Beogradu, jedan od naših najpoznatijih stručnjaka za ovu oblast. On objašnjava koji su najčešći poremećaji spavanja.

Bolesti spavanja su možda najčešće u biološkom sistemu čoveka, skoro da nema toga ko nije osetio nesanicu, hrkao u snu ili nakratko prestao da diše. Nesanice se leče tako što čovek dovede svoj život u red, eliminiše stresove, pravilno se hrani, ako je neophodno uzima i lekove, a pomoću specijalnog aparata koji se stavlja na nos leče se poremećaji disanja i hrkanje.

Za razliku od nesanica, hipersomnija je bolest preteranog spavanja, pacijent prespava 12 i više sati, probudi se, jede, pa opet zaspi.

Parasomnije su bolesti ili neželjena ponašanja tokom spavanja, kao što su škripanje zubima, kašljanje ili pričanje u snu. To su bezopasni poremećaji, ali postoje i oni opasni, kao što je mesečarenje, i poremećaji spavanja u REM fazi, kada smo u dubokom snu.

Postoje dve velike grupe parasomnija: jedne se javljaju tokom spavanja, a druge dok sanjamo. Možemo reći da čovek poznaje tri stanja svesti: budnost, spavanje i san, tako da na neki način vodimo trostruki život.

"Više od 80 odsto ljudi makar jednom je iskusilo šta znači kad ne možete da zaspite. Oko 30 odsto njih trpi zbog čestih nesanica. To je veliki problem jer ljudi voze kola, rade na mašinama pa mogu da nastradaju. Zato nesanice, ako ne prođu same od sebe, treba lečiti", kaže dr Janković za "Politiku".

Od poremećaja disanja u spavanju pati šest odsto muškaraca i tri do četiri odsto žena, i to uglavnom zbog gojaznosti. Američki naučnici su dokazali da prestanak disanja u snu (apnea) predstavlja rizik za visok pritisak, šlog i šećernu bolest. Opstruktivna apnea se javlja kod gojaznih ljudi kod kojih dolazi do zatvaranja disajnih puteva, pa za jednu noć mogu čak 300 do 500 puta da ostanu bez vazduha tokom sna.

Narkolepsija je preterana pospanost, ona bi se mogla opisati i kao napad spavanja i ne treba je mešati sa padavicom. Dešava se da čovek priča i odjednom, u pola rečenice zaspi, pa tom prilikom može i da se povredi ako se skljoka sa stolice, ili sklizne na pod.

Mesečarenje ili somnabulizam je težak poremećaj od koga pati oko 30 odsto dece i odraslih.

Mesečar u toku spavanja ide po kući, u stanju je da otvori vrata, izađe na ulicu, na autoput i tako ugrozi svoj život. Ovi bolesnici nemaju sposobnosti o kojima narod govori da se sami spasavaju, naprotiv, pre bi se moglo reći da su nespretni, kod njih je deo mozga koji je odgovaran za motoriku budan, a deo mozga koji je zadužen da misli je uspavan, tako da su konfuzni i zbunjeni. Obično se u bolnicama a i u kućama zbog mesečara stavljaju rešetke na prozore da ne bi išetali napolje. Inače, posle 18. godine mesečarenje kod mnogih prestaje. Samo mali procenat njih i u starijem dobu (tri do četiri procenta) pati od somnabulizma.

U takozvanoj REM fazi, neki ljudi kad sanjaju reaguju tako što san doživljavaju kao stvarnost: ustaju, jure, bore se, beže, pa neretko mogu i da povrede nekoga, ali i da se sami povrede - da udare u vrata ili nameštaj. Neki sami sebe vezuju za krevet da ne bi odlutali, i za razliku od mesečara, sećaju se šta su sanjali.

Ovaj poremećaj, po rečima dr Jankovića, pogađa muškarce posle pedesete.

Kome da se obrate "nespavači" u Srbiji


Najsveobuhvatnije se poremećajima spavanja bave u beogradskoj Klinici za neurologiju u kojoj postoji Centar za poremećaje spavanja u sklopu Odeljenja za epilepsiju i poremećaje spavanja. U Kragujevcu postoji pedijatrijska laboratorija koja se bavi problemima spavanja kod dece, dok se na Bežanijskoj kosi i u Sremskoj Kamenici, uglavnom, bave poremećajima disanja.

U Neurološkoj klinici u Beogradu, po rečima dr Slavka Jankovića, u proseku se leče dva do tri bolesnika nedeljno od raznih poremećaja spavanja. Zbog načina života spavanje se, kako on kaže, sve manje poštuje, i navodi primer jednog biznismena koji se nedavno lečio u bolnici. Iako je došao da leči nesanicu, neprestano je pričao mobilnim, zvonjava telefona ga je neprestano budila i posle 24 sata napustio je kliniku izgovarajući se velikim obavezama. Kako je i inače sve više onih koji žive napeto, od studenata do porodičnih ljudi, nesanice su postale najučestaliji poremećaj spavanja.

(MONDO)