Zašto se širom Srbije ljudi danas osećaju loše? Niste bolesni i nije mamurluk, ovo je pravi razlog

Prema najavama Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) danas u toku dana dnevne temperature mogu dostići i do 17 stepeni, što je znatno toplije nego prethodnih dana kada su temperature bile blizu nule ili ispod nule. Već od vikenda nas očekuje pad temperature na 3 stepena, što predstavlja razliku od 15 stepeni u roku od samo 24 sata.

Ljudski organizam mora konstantno da održava unutrašnju temperaturu u uskom opsegu od oko 36,5-37,5 °C, kako bi ćelije i metabolički procesi funkcionisali normalno. Ovaj proces naziva se termoregulacija. Kada se ipak naglo promeni spoljašnja temperatura, telo mora brzo da prilagodi svoje mehanizme širenje ili sužavanje krvnih sudova, znojenje ili drhtanje kako bi zadržalo stabilnu unutrašnju temperaturu. Ove fiziološke prilagodbe mogu biti naporne i uzrokovati osećaj nelagodnosti, umora ili vrtoglavice.

Temperaturni skokovi kao stres za organizam

Promene temperature, posebno one koje prelaze desetak stepeni za kratko vreme, predstavljaju oblik termalnog stresa. Naučna literatura ukazuje da nagle temperaturne oscilacije otežavaju organizmu adaptaciju i mogu da izazovu sledeće simptome:

• Vrtoglavicu, glavobolje i osećaj umora, zbog brze promene krvnog pritiska i termoregulacijskih zahvata.
• Pospanost ili osećaj slabosti, organizam koristi energiju da se prilagodi spoljašnjim uslovima.
• Pogoršanje hroničnih problema (astma, KOPB, kardiovaskularne bolesti) jer promena temperature utiče i na disajne puteve i kardiovaskularni sistem.

Ovi efekti su često jače izraženi kod meteoropata osoba osetljivih na vremenske promene, ali mogu se javiti i kod zdravih ljudi tokom ekstremnih oscilacija.

Uticaj na kardiovaskularni sistem

Nagli pad temperature nakon toplog dana posebno utiče na krvne sudove. Kada se spoljna temperatura poveća, krvni sudovi se šire a kada se brzo ohladi, sudovi se naglo sužavaju (takozvana vazokonstrikcija). Ovaj proces može:

• povećati krvni pritisak;
• opteretiti srce;
• prouzrokovati osećaj težine u grudima ili ubrzan rad srca;
• dovesti do osećaja slabosti ili vrtoglavice.

Ove reakcije su potvrđene i u kliničkim posmatranjima, gde se povezuju ekstremniji vremenski uslovi sa povećanjem broja kardiovaskularnih simptoma.

Ko je posebno osetljiv?

Ljudi sa respiratornim ili srčanim bolestima, starije osobe i oni kojima je imuni sistem oslabljen, često teže podnose nagle temperaturne promene jer:

• hladan vazduh može iritirati disajne puteve, pospešujući kašalj i otežano disanje;
• promena temperature dovodi do brze adaptacije metaboličkih i kardiovaskularnih reakcija;
• imunološki odgovor je oslabljen, što povećava osećaj nelagodnosti.

Psihološki i opšti osećaj dobrobiti

Brze promene vremena i temperature ne utiču samo fizički one mogu uticati i na psihičko stanje čoveka, uključujući:

• osećaj umora;
• promene raspoloženja;
• smanjenu koncentraciju

Istraživanja ukazuju da temperaturne ekstreme kako vrućine, tako i iznenadni prelazak u hladnije uslove mogu povećati psihološki stres i uticati na opštu dobrobit.

Danas, 2. januara, stanovnici Srbije mogu biti iznenađeni osećajem nelagodnosti uprkos neuobičajeno toplom danu i to je logično sa stanovišta ljudske fiziologije. Nagli skok temperature do 15 °C, nakon više dana sa niskim temperaturama i očekivanim padom na oko 3 °C već sutra, stvara termalni stres za organizam. Ovo opterećenje može uzrokovati niz simptoma od umora i slabosti do bolova i pogoršanja postojećih zdravstvenih stanja pojedinačno izraženih, posebno kod meteoropata i osoba sa hroničnim oboljenjima.

Na šta obratiti pažnju danas?

Da bi se smanjili negativni efekti ovakvih promena, stručnjaci savetuju pažljivo praćenje zdravstvenih simptoma, adekvatno oblačenje prilagođeno temperaturi i, po potrebi, konsultaciju sa zdravstvenim radnikom.

BONUS VIDEO:

(MONDO/Nova.rs)