Tim pod rukovodstvom Šona Vilana je utvrdio kako su laboratorijski miševi, genetski izmenjeni tako da proizvode niske vrednosti tog proteina (čiji je stručni naziv "niman-pik C1"), preživeli izlaganje i virusu ebole, koji izaziva hemoragičnu groznicu, i izlaganje srodnom marburškom virusu.

Ebola je jedna od najsmrtonosnijih poznatih bolesti, koja ubija 90 odsto obolelih. Prvi put se pojavila 1976. godine u selima duž reke Ebole u Sudanu i Demokratskoj Republici Kongo. Osim za ljude, ebola je fatalna i za druge primate, kao što su gorile i šimpanze.

Dosad je bilo preko dvadeset izbijanja ebole u Africi. Niko još ne zna kako se bolesti širi, a za nju ne postoji ni vakcina, niti delotvoran antivirusni lek.

Sada je utvrđeno kako virus ebole izgleda koristi protein "niman-pik C1" da bi prodro duboko u ćeliju, tako da bi teorijski smanjivanjem nivoa tog proteina u organizmu ljudi mogli da se zaštite od ebole. Pri tom, tretman ne bi morao da bude dugotrajan jer izbijanja ebole obično prilično kratko traju.

Američki tim, međutim, procenjuje da će biti potrebne godine, a možda i decenije dok se ne razradi i ispita terapija za ebolu na bazi navedenih saznanja.

(Tanjug)