Sagorevanje na poslu pogađa sve veći broj zaposlenih u Evropi, a prema istraživanjima, čak dve trećine ljudi navodi da je iskusilo neki oblik tzv. "burnout-a". Iako Srbija, prema podacima, spada među zemlje u kojima građani relativno dobro ocenjuju svoje mentalno zdravlje, stručnjaci upozoravaju da to ne znači da je problem zanemarljiv.
Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, dr Irena Đorđević, psihijatar Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" istakla je da su finansijske brige i stres na poslu danas među najčešćim izvorima psihološkog pritiska.
"Ključni problem u svim tim situacijama je neizvesnost. Upravo tu psihološka podrška može mnogo da znači da se fokusiramo na ono što je u našoj moći i da povratimo osećaj predvidljivosti, jer nam on daje sigurnost", naglasila je dr Đorđević.
Ona je dodala da su rezultati istraživanja, koji pokazuju da građani Srbije svoje mentalno zdravlje često ocenjuju boljim od evropskog proseka, zanimljivi i ohrabrujući. Razlog za to, smatra, leži i u kulturološkim obrascima.
"Kod nas postoje tradicionalne strategije prevazilaženja problema - zajedništvo, druženja, taj osećaj pripadnosti. Ta neformalna ćaskanja, odlasci na kafu i razgovori su dragoceni i imaju zaštitnu ulogu", rekla je dr Đorđević.
Dekoncentrisanost i problemi sa snom
Ipak, pregorevanje se često razvija neprimetno. Prvi simptomi, kako je objasnila, retko se odmah prepoznaju kao psihološki problem.
"Ljudi najčešće prvo osete dekoncentrisanost i probleme sa spavanjem. Onda to pripišu promeni vremena ili spoljnim okolnostima, jer nam je teško da kažemo: 'Ovo je moj psihološki problem'", navela je dr Đorđević.
Kako proces odmiče, javlja se gubitak zadovoljstva u aktivnostima koje su nekada prijale, povećana razdražljivost i anksioznost. Posebno je čest, istakla je doktorka, obrazac preuzimanja previše odgovornosti.
"Ljudi često govore: 'Ništa ne smem da prepustim drugima, jer ako ja to ne uradim, neće biti dobro'. Ta nemogućnost da se oslonimo na druge i stalna unutrašnja napetost vode ka hroničnom umoru", upozorila je.
Taj umor, ako se ignoriše, može da preraste u ozbiljan zdravstveni problem - anksiozni poremećaj ili depresiju. U praksi se, međutim, pomoć često traži tek kada se pojave fizički simptomi.
"Kod nas ljudi reaguju tek kada se javi neki telesni problem. Tek posle više pregleda shvate da je u osnovi zapravo izgaranje i dugotrajni psihički zamor", objasnila je dr Đorđević.
Zato je, kako je istakla, izuzetno važno praviti jasnu strukturu vremena i uvesti odmor i razonodu kao neophodan deo dana, bez osećaja krivice.
"Kod nas se kaže 'Ne radim ništa', a zapravo radite - odmarate se. Taj odmor nam vraća energiju koja nam je potrebna da bismo kasnije bili produktivni", rekla je dr Đorđević.
Problem je, dodala je, što i odmor sve češće podređujemo produktivnosti. Nosimo laptop na putovanja, čitamo stručnu literaturu i na odmoru, a tada kada bi trebalo da se isključimo.
"Savremeno društvo nameće stalni imperativ produktivnosti i osećaj da nikada nismo dovoljni. A nama je potrebno da stanemo, da udahnemo i da sebi damo prostor bez cilja", naglasila je dr Đorđević.
Za sve koji prepoznaju simptome pregorevanja ili osećaju potrebu da razgovaraju sa stručnjakom, ona je savetovala da se na vreme jave za pomoć.
"Čak i ako simptomi nisu izraženi, razgovor sa stručnim licem može biti dragocen. Pomoć je dostupna i važno je da znamo da u tome nismo sami", poručila je dr Mirjana Đorđević.
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)
