Sve mlađi i mlađi ljudi umiru: Bolest napada neurone i oduzima kontrolu nad mišićima

Erik Dejn, slavni glumac, preminuo je manje od godinu dana nakon dijagnoze ALS - lateralne amiotrofične skleroze. Naučnici širom sveta pokušavaju da utvrde šta izaziva ovu progresivnu bolest koja pogađa sve mlađe osobe. Možda su u tome već postigli određeni napredak.

Njegova smrt usledila je ubrzo nakon smrti fotografa Brajana Rendala, partnera glumice Sandre Bulok, u avgustu 2023. godine, koji je tri godine ranije, sa 54 godine, dobio istu dijagnozu.

U aprilu 2025. dijagnozu ALS dobio je i američki glumac Erik Dejn, koji je preminuo u februaru 2026, manje od godinu dana kasnije.

Iako ALS pogađa i mlade, zdrave ljude i već decenijama odnosi živote, još uvek nije potpuno jasno šta bolest izaziva. Najnovija istraživanja, međutim, počinju da otkrivaju određene naznake. Možda smo bliži razumevanju šta stoji iza ove iscrpljujuće bolesti.

Lateralna amiotrofična skleroza - uzroci bolesti

ALS je bolest koja postepeno uništava neurone odgovorne za pokret, što dovodi do sve većeg gubitka kontrole nad telom. Bolest češće pogađa muškarce, a prosečna starost dijagnoze je oko 60 godina, iako se javlja i kod znatno mlađih osoba. Većina pacijenata živi nekoliko godina nakon dijagnoze, iako postoje izuzeci - poput fizičara Stivena Hokinga, kojem je ALS dijagnostikovan sa 21 godinu, a preminuo je sa 74.

Uzroci ALS su složeni. Kod 10 do 15 odsto pacijenata bolest ima porodičnu osnovu i nasleđena je, iako činjenica da je neko u porodici bio bolestan, ne znači da će i naredne generacije sigurno oboleti. Štaviše, mutacija odgovorna za porodični ALS ne mora uvek biti u istom genu.

U preostalih 85 odsto slučajeva, pronalaženje uzroka je još teže. Istraživači sumnjaju da malu, ali značajnu ulogu igraju suptilne promene u više gena istovremeno. Do sada je identifikovano čak 40 takvih gena. Najčešće mutacije pogađaju gene:

• C9orf72 - odgovoran za regulaciju nervnih i mišićnih ćelija (30 odsto slučajeva),
• SOD1 - kodira enzim koji štiti ćelije od oksidativnih oštećenja (20 odsto),
• TARDBP (4 odsto) i
• FUS (5 odsto) - povezani sa proizvodnjom proteina.

Kako objašnjava prof. Eva Feldman sa Univerziteta u Mičigenu za "Bi-Bi-Si", uloga genetskih faktora u razvoju bolesti varira između 8 odsto i 60 odsto, u zavisnosti od tipa ALS.

Sve više podataka ukazuje i na uticaj životne sredine. Feldman i njen tim proučavali su skup štetnih supstanci s kojima telo dolazi u dugotrajni kontakt. Među potencijalnim faktorima rizika našli su se pesticidi, teški metali, zagađenje vazduha, prašina sa gradilišta, organske hemikalije i čestice iz izduvnih gasova.

Kako ističe Nil Takur iz ALS Udruženja, retko postoji jedan, jedinstven razlog za razvoj bolesti. Obično je u pitanju kombinacija različitih faktora. Izloženost avionskom gorivu, dimu sa vojnih logora, pesticidima ili aerosolima može da poveća rizik. Veća učestalost bolesti primećena je, na primer, kod vojnika. Sumnja se i na uticaj olova u vodi, pušenja i kontaktnog sporta.

Može li se ALS efikasno lečiti?

Istraživanja ALS otežava retkost bolesti i velika raznolikost pacijenata. Teško je okupiti dovoljno velike grupe za analize, a brz napredak bolesti ograničava učešće pacijenata u kliničkim ispitivanjima.

Trenutno, ALS je i dalje neizlečiva bolest, ali postoje odobreni lekovi koji mogu da uspore njen napredak. Pojavljuju se i obećavajuće ciljne terapije, na primer, lekovi usmereni protiv posledica mutacije SOD1.

Za osobe koje već boluju od bolesti, ključna je nega, podrška i pristup specijalizovanim medicinskim uslugama. ALS Udruženje naglašava da želi da učini bolest "podnošljivom za život" dok se ne pronađe efikasno lečenje. Organizacija takođe radi na preporukama za smanjenje rizika.

• Napomena: Sadržaj sa MONDO portala ima informativno-edukativni karakter i nije zamena za konsultaciju sa lekarom. Pre nego što primenite bilo koji savet iz oblasti medicine, obavezno se posavetujte sa stručnjakom.

Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!

BONUS VIDEO:

(MONDO)