Tokom prošle godine u Srbiji je od kardiovaskularnih bolesti umrlo gotovo 56.500 ljudi, što znači da je svaki drugi preminuli umro od bolesti srca i krvnih sudova, rečeno je danas u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Procene su da će do 2020. godine kardiovaskularne bolesti postati vodeći uzrok obolevanja i umiranja u celom svetu, uključujući i nerazvijene zemlje, zbog čega je važno svakodnevno ukazivati na značaj prevencije i ukazivanje da su pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost glavni "okidači" za nastanak srčanih oboljenja.
Ministarstvo zdravlja i Svetska zdravstvena organizacija zbog toga su, obeležavajući Svetski dan srca, 29. septembar, pokrenuli kampanju "Oktobar - mesec pravilne ishrane" budući da je nepravilna ishrana jedan od glavnih faktora rizika u nastanku bolesti srca i krvnih sudova, rekla je na konferenciji direktorka Instituta Tanja Knežević.
"Ohrabruje podatak da je u Srbiji za poslednjih deset godina stopa umiranja od kardiovaskularnih bolesti opala za 15 odsto, od ishemijske bolesti srca za 10 odsto, a od cerebrovaskularnih bolesti za 19 odsto, ali je procenat smrtnosti od ovih bolesti i dalje viši u Srbiji od zemalja u Evropi", rekla je Knežević.
Ona je istakla da je ministarstvo iniciralo izradu programa prevencije, lečenja i kontrole kardiovaskularnih bolesti, imajući u vidu činjenicu da su ove bolesti jedan od vodećih uzroka smrtnosti stanovništva u Srbiji.
Prema njenim rečima, gotovo 80 odsto slučajeva prevremene smrtnosti i više od 50 procenata obolevanja od srčanog i moždanog udara može se sprečiti kontrolom nekoliko glavnih faktora rizika - pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.
Redovne kontrole zdravlja predstavljaju takođe bitnu meru prevencije, a preporuka je i da svaki građanin sa svojim izabranim lekarom proceni ukupan rizik i razvije individualan program za poboljšanja zdravlja srca i krvnih sudova.
Jedan od glavnih uzročnika nastanka kardiovaskularnih bolesti je gojaznost, a podaci govore da svaki drugi građanin Srbije ima prekomernu telesnu masu, a da je više od 18 odsto gojazno, rečeno je na skupu.
Blizu 25 odsto mladih je umereno gojazno i gojazno, što predstavlja porast u odnosu na 2000. godinu kada je gojazne i umereno gojazne dece bilo oko 13 odsto.
Skupu su prisustvovale načelnica Odeljenja sanitarne inspekcije Ivana Mišić i šefica Kancelarije SZO za Srbiju Dorit Nitcan Kaluški koja je iznela statističke procene da će do 2030. godine nezarazne bolesti izazvati gotovo pet puta više smrtnih slučajeva nego danas.
(Tanjug)
Procene su da će do 2020. godine kardiovaskularne bolesti postati vodeći uzrok obolevanja i umiranja u celom svetu, uključujući i nerazvijene zemlje, zbog čega je važno svakodnevno ukazivati na značaj prevencije i ukazivanje da su pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost glavni "okidači" za nastanak srčanih oboljenja.
Ministarstvo zdravlja i Svetska zdravstvena organizacija zbog toga su, obeležavajući Svetski dan srca, 29. septembar, pokrenuli kampanju "Oktobar - mesec pravilne ishrane" budući da je nepravilna ishrana jedan od glavnih faktora rizika u nastanku bolesti srca i krvnih sudova, rekla je na konferenciji direktorka Instituta Tanja Knežević.
"Ohrabruje podatak da je u Srbiji za poslednjih deset godina stopa umiranja od kardiovaskularnih bolesti opala za 15 odsto, od ishemijske bolesti srca za 10 odsto, a od cerebrovaskularnih bolesti za 19 odsto, ali je procenat smrtnosti od ovih bolesti i dalje viši u Srbiji od zemalja u Evropi", rekla je Knežević.
Ona je istakla da je ministarstvo iniciralo izradu programa prevencije, lečenja i kontrole kardiovaskularnih bolesti, imajući u vidu činjenicu da su ove bolesti jedan od vodećih uzroka smrtnosti stanovništva u Srbiji.
Prema njenim rečima, gotovo 80 odsto slučajeva prevremene smrtnosti i više od 50 procenata obolevanja od srčanog i moždanog udara može se sprečiti kontrolom nekoliko glavnih faktora rizika - pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.
Redovne kontrole zdravlja predstavljaju takođe bitnu meru prevencije, a preporuka je i da svaki građanin sa svojim izabranim lekarom proceni ukupan rizik i razvije individualan program za poboljšanja zdravlja srca i krvnih sudova.
Jedan od glavnih uzročnika nastanka kardiovaskularnih bolesti je gojaznost, a podaci govore da svaki drugi građanin Srbije ima prekomernu telesnu masu, a da je više od 18 odsto gojazno, rečeno je na skupu.
Blizu 25 odsto mladih je umereno gojazno i gojazno, što predstavlja porast u odnosu na 2000. godinu kada je gojazne i umereno gojazne dece bilo oko 13 odsto.
Skupu su prisustvovale načelnica Odeljenja sanitarne inspekcije Ivana Mišić i šefica Kancelarije SZO za Srbiju Dorit Nitcan Kaluški koja je iznela statističke procene da će do 2030. godine nezarazne bolesti izazvati gotovo pet puta više smrtnih slučajeva nego danas.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.