Svake godine medicinske greške dovode do smrti čak 250.000 ljudi, što ih svrstava među vodeće uzroke smrti koji mogu da se spreče. Nastaju kako zbog ljudskih grešaka medicinskog osoblja, tako i zbog propusta i nepravilnosti u lečenju. Svest o najčešćim greškama može da vam pomogne da bolje zaštitite svoje zdravlje.
Greške povezane sa lekovima
Jedan od najčešćih problema u zdravstvenoj zaštiti jesu greške u vezi sa lekovima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, gotovo 50 odsto svih medicinskih grešaka koje mogu da se izbegnu, proizlazi iz nepravilne primene lekova i terapija.
Najčešće greške uključuju:
- administrativne greške - davanje leka pogrešnim putem, pogrešnom pacijentu, upotreba lekova kojima je istekao rok ili pogrešno doziranje;
- greške pri propisivanju - mogu da se jave u bilo kojoj fazi izdavanja recepta, uključujući pogrešan izbor leka, izostavljanje ili kašnjenje u propisivanju, kao i preveliku ili premalu dozu;
- nepravilno označavanje i pakovanje - nejasna uputstva i loše obeleženi lekovi mogu da dovedu do pogrešne upotrebe ili doziranja.
Hirurške greške
Iako su često sprečive, greške tokom operacija i dalje predstavljaju veliki deo slučajeva medicinskog nemara. Najčešće nastaju zbog nedovoljne obuke, loše komunikacije ili gubitka koncentracije tokom zahvata. Posledice mogu da budu ozbiljne, od teških povreda i infekcija do smrtnog ishoda.
Najčešće hirurške greške su:
- nepažljivo izvođenje operacije - npr. operacija na pogrešnom mestu, pogrešno postavljanje implantata ili ostavljanje instrumenata u telu pacijenta;
- kašnjenje sa operacijom - nepravovremena reakcija u hitnim slučajevima može da dovede do komplikacija ili smrti;
- loša kontrola infekcija - nedostatak sterilnosti, neadekvatna terapija ili loš nadzor nakon operacije;
- nepotrebne operacije - izvođenje zahvata bez jasne medicinske potrebe;
- izostanak potrebne operacije - kada lekar ne preporuči zahvat koji je najefikasniji vid lečenja.
Dijagnostičke greške
Pogrešna ili zakasnela dijagnoza može da ima ozbiljne, pa i fatalne posledice. Neotkrivanje bolesti na vreme dovodi do pogoršanja stanja i komplikacija.
Najčešće dijagnostičke greške:
- izostanak dijagnoze - npr. neprepoznavanje raka debelog creva kod pacijenta sa jasnim simptomima;
- pogrešna dijagnoza - lečenje pogrešne bolesti, što odlaže adekvatnu terapiju;
- zakasnela dijagnoza - ignorisanje ranih simptoma, poput umora ili gubitka težine, dok bolest ne uznapreduje.
Laboratorijske greške
Greške u laboratorijskim analizama mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, posebno kod teških bolesti.
Najčešći problemi:
- greške pri unosu podataka - pogrešno čitanje rukopisa, slovne greške ili gubitak dokumentacije;
- pogrešna identifikacija pacijenta - može da dovede do netačnih rezultata i pogrešnog lečenja;
- upotreba zastarelih reagensa - utiče na tačnost nalaza i dalji tok dijagnostike.
Greške tokom porođaja
Iako neke komplikacije ne mogu da se izbegnu, mnoge mogu da se spreče pravovremenom i adekvatnom negom.
Najčešće greške koje dovode do povreda pri porođaju:
- nepravilna indukcija porođaja;
- pogrešna upotreba forcepsa ili vakuuma;
- neprepoznavanje ugroženosti ploda;
- neadekvatna reakcija na prevremeni porođaj;
- neprepoznavanje pucanja materice;
- izostanak brze reakcije na alarmantne simptome kod majke.
Kako da se zaštitite od medicinskih grešaka?
Medicinske greške mogu da budu posledica ljudskog faktora, ali i sistemskih propusta. Ako je pacijent pretrpeo štetu, postoji mogućnost pravne zaštite.
Da biste povećali svoju bezbednost:
- postavljajte pitanja - razjasnite sve nedoumice u vezi sa dijagnozom i terapijom;
- tražite drugo mišljenje - konsultacija sa drugim stručnjakom može biti ključna;
- informišite se - upoznajte se sa svojim zdravstvenim stanjem i opcijama lečenja.
Kakvo je vaše iskustvo? Molimo vas, glasajte u našoj anketi.
Da li ste ikada doživeli medicinsku grešku ili neko vama blizak?
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
