Visoke temperature ne izazivaju samo neprijatan osećaj vrućine i pojačano znojenje. Ako izgubljenu tečnost ne nadoknađujemo na vreme, organizam može da ostane bez vode i minerala potrebnih za normalno funkcionisanje.
Dehidracija nastaje kada telo izgubi više tečnosti nego što je unesemo. Rizik je posebno visok tokom velikih vrućina, fizičke aktivnosti, boravka na suncu, ali i u slučaju povišene temperature, povraćanja ili dijareje.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da ekstremna vrućina dodatno opterećuje srce i bubrege i može da pogorša postojeće kardiovaskularne, respiratorne i druge hronične bolesti. Posebno su ugroženi stariji, deca, trudnice, hronični bolesnici i osobe koje rade ili vežbaju na otvorenom.
Prvi znaci da telu nedostaje voda
Suva usta i jezik mogu da budu upozorenje da je vreme da unesete tečnost, ali nisu jedini pokazatelj. Među čestim simptomima dehidratacije nalaze se:
- jaka žeđ,
- tamnožuta mokraća,
- ređe mokrenje,
- suva usta i ispucale usne,
- umor i slabost,
- glavobolja,
- vrtoglavica,
- ubrzan rad srca.
Boja mokraće može da posluži kao jednostavan orijentir. Svetla, bledožuta boja uglavnom ukazuje na dobru hidriranost, dok tamnija mokraća može da znači da organizmu nedostaje tečnost.
Glavobolja, mučnina, obilno znojenje, grčevi, izrazita žeđ i malaksalost mogu da budu i znaci toplotne iscrpljenosti. Ukoliko se stanje ne prepozna i osoba nastavi da boravi na vrućini, može da se razvije toplotni udar, koji zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Koliko vode treba da pijete kada je vruće?
Ne postoji ista količina tečnosti koja odgovara svima. Potrebe zavise od:
- telesne mase,
- godina,
- zdravstvenog stanja,
- temperature vazduha,
- fizičke aktivnosti i
- količine znojenja.
Kao praktičan okvir tokom vrelih dana često se navodi približno dva do tri litra vode raspoređena tokom dana, ali aktivnim osobama, ljudima koji rade napolju i onima koji se obilno znoje, može biti potrebno više. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se u velikim vrućinama pije redovno, čak i pre nego što se pojavi izražena žeđ.
Najbolje je piti često i u manjim količinama, umesto da se velika količina vode popije odjednom. Flaša ili čaša vode na vidljivom mestu mogu da budu jednostavan podsetnik da tečnost unosite tokom celog dana.
Osobe koje zbog bolesti srca, bubrega ili jetre imaju ograničen unos tečnosti, ne bi trebalo samostalno da povećavaju količinu vode, već da se posavetuju sa lekarom.
Šta je najbolje da pijete?
Obična voda je u većini svakodnevnih situacija najbolji izbor. Nakon dugotrajnog fizičkog napora ili obilnog znojenja, mogu da pomognu i napici koji sadrže elektrolite, jer se znojenjem, osim vode, gube natrijum i drugi minerali. Za većinu ljudi koji se normalno hrane i nisu izloženi dugotrajnom naporu, posebni sportski napici nisu neophodni.
Alkohol treba da izbegavate jer može dodatno da doprinese gubitku tečnosti. Sa veoma zaslađenim i energetskim napicima takođe treba da budete oprezni, dok kafu i druge napitke sa kofeinom treba da konzumirate umereno.
Vodu možete da unosite i hranom bogatom tečnošću, poput lubenice, dinje, krastavca, paradajza, breskve, pomorandže, jogurta i supe. Ipak, takva hrana ne bi trebalo potpuno da zameni redovno pijenje vode.
Kako da unosite tečnost ako se pojavi povraćanje?
Ako osoba povraća, ispijanje cele čaše vode odjednom može ponovo da izazove mučninu. U toj situaciji tečnost treba uzimati postepeno, po nekoliko gutljaja ili kašičicu na svakih nekoliko minuta.
Kod gubitka tečnosti usled povraćanja ili dijareje može da se koristi oralni rehidratacioni rastvor, koji pored vode sadrži odgovarajući odnos soli i šećera. Ako osoba ne može da zadrži ni male količine tečnosti, ne mokri, postaje izrazito malaksala ili zbunjena, potrebno je potražiti medicinsku pomoć.
Kada je stanje hitno?
Zbunjenost, otežan govor, gubitak svesti, napad, veoma visoka telesna temperatura, ubrzano disanje i vrela koža mogu da ukazuju na toplotni udar. To je hitno stanje koje može da bude smrtonosno ukoliko se pomoć ne pruži brzo.
Osobu treba odmah skloniti sa sunca, premestiti u hladniji prostor, olabaviti ili ukloniti višak odeće i početi sa postepenim rashlađivanjem. Osobi koja je zbunjena, bez svesti ili ne može bezbedno da guta, ne treba davati tečnost na usta, već odmah pozvati hitnu pomoć.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
