- Partner Džipsi Rouz, Ken Urker, pronađen je mrtav u svom domu u Luizijani na svoj 34. rođendan.
- Slučaj Džipsi Rouz vezuje se za faktitivni poremećaj nametnut drugome, ranije poznat kao Minhauzenov sindrom preko posrednika.
- Njena priča govori o godinama zlostavljanja i kontrolom koju je, prema navodima, trpela od majke Di Di Blenčard.
Smrt Kena Urkera, partnera Džipsi Rouz Blenčard i oca njihove ćerke, ponovo je pokrenula interesovanje javnosti za jednu od najpoznatijih priča o porodičnom zlostavljanju. Urker je pronađen mrtav 1. oktobra u svom domu u Luizijani, na svoj 34. rođendan, a okolnosti njegove smrti još se istražuju. Policija za sada nije pronašla dokaze koji bi ukazivali na nasilnu smrt, iako mogućnost krivičnog dela nije konačno isključena. Džipsi Rouz je rekla da sumnja na predoziranje.
Dok se na društvenim mrežama ponovo pojavljuju spekulacije o tome šta se dogodilo, pojedini korisnici podsećaju na činjenicu da je Džipsi Rouz svojevremeno bila saučesnica u ubistvu sopstvene majke, Di Di Blenčard. Međutim, iza ovog slučaja nalazi se mnogo složenija priča o detetu koje je godinama bilo uveravano da je teško bolesno i čiji je život bio podređen bolesti koja zapravo nije postojala.
Upravo zbog toga slučaj Džipsi Rouz često se pominje kada se govori o poremećaju koji je nekada bio poznat kao Minhauzenov sindrom preko posrednika (Munchausen syndrome by proxy).
Šta je Minhauzenov sindrom preko posrednika?
Termin "Minhauzenov sindrom preko posrednika" danas se sve ređe koristi u medicini. Savremeni naziv je faktitivni poremećaj nametnut drugome (Factitious Disorder Imposed on Another – FDIA).
Reč je o stanju u kojem osoba, najčešće roditelj ili drugi staratelj, namernoizmišlja, falsifikuje ili izaziva simptome bolesti kod osobe o kojoj brine. Cilj nije nužno neka konkretna materijalna korist, već ponašanje može da se poveže sa potrebom za pažnjom, saosećanjem, kontrolom ili ulogom požrtvovanog negovatelja. Poremećaj se istovremeno smatra i oblikom zlostavljanja.
To može da izgleda različito. Staratelj može lekarima da opisuje simptome koje dete zapravo nema, menja ili falsifikuje medicinske podatke, ometa lečenje, a u najtežim slučajevima čak i da namerno izaziva simptome kako bi dete zaista izgledalo bolesno. Posledice mogu da budu ozbiljne, od brojnih nepotrebnih pregleda i terapija do invazivnih procedura i trajnog narušavanja zdravlja.
Za razliku od Minhauzenovog sindroma, kod kojeg osoba izmišlja ili izaziva bolest kod sebe, kod FDIA, žrtva je druga osoba. Zbog toga se danas govori o "nametanju" bolesti drugome, a ne o klasičnom Minhauzenovom sindromu.
Majka ju je godinama uveravala da je bolesna
Priča Džipsi Rouz jedan je od najpoznatijih primera koji se povezuju sa ovim fenomenom.
Njena majka Di Di Blenčard godinama je tvrdila da njena ćerka pati od brojnih ozbiljnih bolesti. Džipsi je predstavljana kao dete sa leukemijom, epilepsijom i mišićnomdistrofijom. Zbog toga je koristila invalidska kolica, imala sondu za ishranu i prolazila kroz brojne medicinske procedure.
Problem je bio u tome što veliki deo tih bolesti zapravo nije postojao. Džipsi je mogla normalno da hoda i jede.
Džipsi je odrastala u uverenju da je bolesna, dok je njena majka istovremeno gradila sliku požrtvovane žene koja čini sve kako bi zaštitila svoje teško bolesno dete. Takva situacija omogućila je Di Di da dobija pažnju, saosećanje i podršku okoline, dok je istovremeno imala gotovo potpunu kontrolu nad životom svoje ćerke.
Zašto je ovakav oblik zlostavljanja posebno opasan?
Kod klasičnog fizičkog zlostavljanja dete može da prepozna da mu neko nanosi bol. Kod medicinskog zlostavljanja situacija može da bude mnogo komplikovanija.
Detetu se govori da je bolesno. Lekari veruju roditelju. Porodica i prijatelji vide roditelja kao osobu koja se žrtvuje zbog deteta. Dete vremenom može da počne da sumnja u sopstveno telo i sopstveno iskustvo. Upravo zbog toga žrtva ne mora odmah da shvati da je zlostavljana.
Stručnjaci navode da se faktitivni poremećaj nametnut drugome veoma teško prepoznaje, posebno kada staratelj uverljivo opisuje simptome i pred lekarima deluje izrazito zabrinuto i zaštitnički.
Kakve posledice može da ostavi odrastanje u takvom odnosu?
Godine provedene pod kontrolom osobe koja detetu govori da je bolesno mogu da ostave posledice koje se ne završavaju onog trenutka kada se otkrije istina. Žrtva može da ima problema sa poverenjem, samostalnošću, granicama u odnosima i sopstvenim doživljajem tela i identiteta. Uz to, dugotrajno zlostavljanje i trauma mogu da utiču na način na koji osoba kasnije reaguje na stres, konflikt i bliske odnose.
Od žrtve do saučesnice u ubistvu
Slučaj je dodatno komplikovan činjenicom da Džipsi nije ostala samo žrtva u ovoj priči. Godine 2015. učestvovala je u planiranju ubistva svoje majke, dok je njen tadašnji partner Nikolas Godedžon izvršio ubistvo. Džipsi je kasnije priznala krivicu za pomaganje u ubistvu. Osuđena je na 10 godina zatvora, ali je na uslovni otpust puštena krajem 2023. godine, nakon što je odslužila oko osam godina. U obzir su uzeti njeno ponašanje tokom izdržavanja kazne, ali i okolnosti slučaja i godine zlostavljanja kojima je bila izložena.
Upravo zbog toga njen slučaj izaziva toliko različitih reakcija. Jedni u njoj vide žrtvu dugogodišnjeg zlostavljanja, dok drugi ističu da činjenica da je bila zlostavljana ne briše odgovornost za odluke koje je kasnije donela.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
.