- Dr Igor Petrušić upozorava da migrena nije obična glavobolja, već kompleksna neurološka bolest sa fazama pre i posle napada.
- Napadi mogu da traju duže od četiri sata, uz mučninu, smetnje od svetla i zvuka, a kod nekih i simptome nalik moždanom udaru.
- Stručnjak poručuje da terapiju treba početi čim se bolest utvrdi, jer dugotrajno nelečenje može da pogorša stanje.
Da li vam je jak bol u glavi ikada preuzeo sve planove? Za ljude koji imaju migrenu, postoji dobro poznat scenario koji okolina često svodi na "običnu glavobolju". Svetlo postaje neprijatno, zvukovi smetaju, a posao i svakodnevne obaveze padaju u drugi plan. Ipak, migrena nije samo jaka glavobolja, već kompleksna neurološka bolest koja može ozbiljno da utiče na svakodnevno funkcionisanje.
O tome je u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorio dr Igor Petrušić, predsednik Nacionalne sekcije Migrena asocijacije Srbije, radiolog i specijalista medicine bola.
"Migrena je veoma kompleksna i heterogena neurološka bolest koja se manifestuje povremenim napadima koji nisu samo glavobolja, već su praćeni različitim fazama i neposredno pre i nakon glavobolje", objasnio je dr Petrušić.
Kako je naveo, pacijenti pre samog napada mogu da osete promene u koncentraciji i funkcionisanju, dok se tokom napada mogu javiti brojni dodatni simptomi.
"Osobe koje imaju migrenu sa aurom mogu da imaju promene u vidnom polju, da osećaju trnjenje, da imaju promene u govoru. Često se uplaše da doživljavaju moždani udar, a ne samo napad migrene", rekao je dr Petrušić.
Napad može da traje i nekoliko dana
Prema njegovim rečima, postoje jasni međunarodni kriterijumi za postavljanje dijagnoze migrene.
"Osoba bi trebalo da je već doživela pet napada koji ispunjavaju te kriterijume", objasnio je.
Napadi mogu da budu praćeni mučninom, nagonom za povraćanjem, smetnjama izazvanim svetlom i zvukom, kao i veoma jakom, često pulsirajućom glavoboljom.
"Veoma retki slučajevi su, da kažem srećni, da običnim lekovima mogu da otupe taj bol. Većina pacijenata koji boluju od migrene zahteva specifičnu terapiju, a ponekad i preventivnu terapiju", rekao je dr Petrušić.
Dodao je da bol najčešće traje duže od četiri sata, ali da kod nekih pacijenata može da potraje i nekoliko dana.
"Nekada neko ima više dana jaku glavobolju koja je praktično rezistentna na lekove, i onda ulazi u takozvani migrenozni status, kada mora da se hospitalizuje, odnosno leči drugačijim metodama", objasnio je.
Migrena može da se pojavi i kod dece
Dr Petrušić je objasnio da migrena ima genetsku osnovu, ali da na njeno ispoljavanje utiče veliki broj faktora.
"Ona u suštini ima genetsko poreklo, ali dosta faktora utiče na njenu modulaciju tokom života. Ne postoji određeni gen, osim za neke podtipove migrene, već je to više gena koji onda dovode do različitih manifestacija kod osobe", rekao je.
Migrena se, prema njegovim rečima, može javiti i veoma rano.
"U literaturi se pokazuje da može već od treće do pete godine kod nekih da se javi i da se postavi dijagnoza, ali najčešće je to negde u pretpubertetskom periodu, jer hormoni mogu da budu okidači za prve napade", naveo je dr Petrušić.
Naglasio je da ne treba zanemarivati ni glavobolje kod dece.
"Ako dete prijavljuje neki vid glavobolje ili propratne simptome, to treba ozbiljno shvatiti. Kod dece manifestacije mogu da budu drugačije, često sa mučninom i nagonom za povraćanjem", objasnio je.
"Važno je početi sa lečenjem čim se ustanovi bolest"
Jedna od najvažnijih poruka dr Petrušića jeste da terapiju ne treba odlagati.
"Veoma je bitno početi sa lečenjem čim se ustanovi da neko boluje od te bolesti. Dugotrajno neadekvatno lečenje dovodi do neuroplastičnih promena u mozgu", rekao je.
Kako je objasnio, kod osoba koje dugo imaju česte napade dolazi do promena u funkcionisanju određenih neuronskih mreža.
"Kada stalni signali bola dolaze do tih mreža, dolazi do promena u njihovom funkcionisanju. Ako se to praktično ne spreči, onda dolazi do težih oblika bolesti", zaključio je dr Igor Petrušić.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
