- Hladne šake i stopala nisu uvek posledica niske temperature.
- Na problem mogu da utiču i loša cirkulacija, pušenje, stres i poremećaji nerava.
Nekima su hladne šake i stopala jednostavno deo svakodnevice. Dovoljno je da temperatura malo padne, pa da se jave hladni prsti, dok ostatak tela nema isti problem. Međutim, ako su vam šake i stopala gotovo uvek hladni, čak i kada je prostorija dovoljno zagrejana, uzrok možda nije samo hladno vreme.
Hladne šake i stopala često predstavljaju normalnu reakciju organizma. Kada je hladno, telo pokušava da sačuva toplotu za vitalne organe, pa se krvni sudovi u ekstremitetima sužavaju i protok krvi prema njima smanjuje. Zbog toga su prsti na rukama i nogama među prvim delovima tela koji postaju hladni.
Ipak, kada se problem javlja često, traje dugo ili ga prate drugi simptomi, trebalo bi da obratite pažnju jer hladne šake i stopala mogu da budu povezani sa različitim stanjima.
1. Hladnoća i reakcija organizma
Najjednostavnije objašnjenje jeste da vam je zaista hladno. Telo tada prirodno preusmerava deo krvi iz kože i ekstremiteta kako bi održalo temperaturu unutrašnjih organa. Zato nije neobično da su vam šake hladne nakon boravka napolju, tokom zime ili ako sedite u prostoriji sa klimom. U tom slučaju one bi trebalo da se zagreju kada se sklonite na toplo.
Problem je ako su vam prsti hladni gotovo stalno, čak i kada drugima oko vas nije hladno. Tada treba da razmotrite i druge moguće uzroke.
2. Anemija i nedostatak gvožđa
Hladne šake i stopala mogu da se javei kod anemije, odnosno kada krv nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina koji prenosi kiseonik kroz organizam.
Posebno kod manjka gvožđa se javljaju i drugi simptomi, poput umora, slabosti, vrtoglavice, glavobolje, bledila ili osećaja nedostatka vazduha. Zato hladne šake same po sebi nisu dovoljne da se zaključi da postoji anemija, ali ako su udružene sa izraženim umorom i drugim navedenim simptomima, trebalo bi da porazgovarate sa lekarom i uradite krvnu sliku.
3. Usporena štitna žlezda
Još jedan mogući razlog je hipotireoza, odnosno smanjena aktivnost štitne žlezde. Hormoni štitne žlezde imaju važnu ulogu u regulisanju metabolizma i načina na koji telo koristi energiju. Kada ih nema dovoljno, osoba može da bude osetljivija na hladnoću i da ima osećaj da joj je hladno čak i kada temperatura nije naročito niska.
Ako su hladne šake i stopala praćeni umorom, pospanošću, suvom kožom, zatvorom, usporenošću ili drugim promenama, lekar može da preporuči analize hormona štitne žlezde. Hipotireoza se utvrđuje krvnim testovima.
4. Rajnaudov fenomen
Jedan od karakterističnijih uzroka hladnih prstiju jeste Rajnaudov fenomen. Kod njega mali krvni sudovi u prstima previše reaguju na hladnoću ili stres i naglo se sužavaju, zbog čega se smanjuje protok krvi.
Ono što ga razlikuje od običnog osećaja hladnoće jeste promena boje kože. Prsti najpre mogu da postanu izrazito bledi ili beli, zatim plavičasti, a kada se cirkulacija vrati, mogu da pocrvene, peckaju i pulsiraju. Napad može da izazove i nešto naizgled bezazleno, poput držanja hladnog predmeta, vađenja hrane iz zamrzivača ili naglog prelaska iz toplog u hladno. Stres takođe može da bude okidač.
Rajnaudov fenomen može da postoji samostalno i tada je najčešće blaži, ali ponekad se javlja u sklopu drugih bolesti. Zbog toga učestale ili veoma izražene epizode ne treba da ignorišete.
5. Problemi sa cirkulacijom
Krvni sudovi imaju ključnu ulogu u tome koliko će šake i stopala biti topli. Ako je protok krvi prema ekstremitetima smanjen, oni mogu da budu hladniji od ostatka tela. Kod ozbiljnijih problema sa cirkulacijom mogu da se jave i drugi simptomi, kao što su bol, utrnulost, trnjenje, promena boje kože ili rane koje teško zarastaju.
Periferna arterijska bolest nastaje kada se arterije sužavaju zbog nakupljanja naslaga i protok krvi postaje otežan. Ona je češća kod starijih osoba i ljudi sa određenim faktorima rizika, pa hladna stopala sama po sebi ne znače da osoba ima ovu bolest.
6. Stres takođe može da ohladi šake
Nije neobično da nekome šake postanu hladne kada je pod velikim stresom, uplašen ili nervozan. Kada se aktivira reakcija organizma na stres, krvni sudovi u perifernim delovima tela mogu da se suze, pa se smanjuje dotok krvi u šake i stopala.
7. Ponekad su u pitanju i nervi
Osećaj hladnoće ne mora uvek da znači da su šake ili stopala zaista hladni na dodir. Određeni poremećaji nerava mogu da promene način na koji osoba oseća temperaturu, pa može da se javi osećaj hladnoće, peckanja ili utrnulosti.
Zbog toga je važno da se obrati pažnja na to da li se uz hladne ekstremitete javljaju trnci, gubitak osećaja, peckanje ili slabost. Problemi sa nervima mogu da budu povezani sa različitim stanjima, uključujući određene metaboličke i neurološke poremećaje.
Kada hladne šake i stopala nisu razlog za brigu?
Ako vam se šake i stopala hlade uglavnom kada je napolju hladno, a brzo se zagreju kada uđete u toplu prostoriju, najčešće nema razloga za paniku. Možete da pomognete organizmu tako što ćete da nosite dovoljno toplu obuću i rukavice, izbegavate nagle promene temperature, redovno se krećete i ne izlagažete ruke i stopala hladnoći duže nego što je potrebno.
Kada bi ipak trebalo da se javite lekaru?
Ako su vam šake ili stopala konstantno hladni bez obzira na temperaturu, ako se problem iznenada pojavio ili postaje sve izraženiji, dobro je da ga spomenete lekaru. Posebno obratite pažnju ako se uz hladnoću javljaju promene boje kože, utrnulost, trnjenje, bol, oticanje, ranice ili promene na koži.
Lekar će na osnovu simptoma da odluči da li su potrebne analize krvi, provera štitne žlezde ili dodatna ispitivanja krvnih sudova i cirkulacije.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)