- Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, rođen je 9. oktobra 1892. godine.
- Krajem 1974. doživeo je moždanu emboliju, posle koje mu se zdravstveno stanje ozbiljno pogoršalo.
Ivo Andrić, jedan od najpoznatijih pisaca sa ovih prostora i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, rođen je 9. oktobra 1892. godine. Više od pola veka nakon njegove smrti, njegovo ime i dalje je neodvojivo od dela koja su obeležila jugoslovensku i svetsku književnost. Međutim, poslednji meseci njegovog života bili su obeleženi ozbiljnim zdravstvenim problemima. Andrić je krajem 1974. godine doživeo moždanu emboliju, nakon čega mu se zdravstveno stanje ozbiljno pogoršalo.
Moždana embolija je stanje koje nastaje kada krvni ugrušak ili drugi materijal dospe u krvni sud koji snabdeva mozak i zaustavi protok krvi. Deo mozga koji se nalazi iza zapušenog krvnog suda tada ne dobija dovoljno kiseonika i hranljivih materija, zbog čega moždane ćelije počinju da odumiru. Zbog toga se embolija mozga smatra jednim od mogućih uzroka moždanog udara.
Problem je u tome što se sve može da se dogodi veoma brzo. U zavisnosti od toga koji je krvni sud zahvaćen, simptomi mogu da se pojave naglo i mogu da budu različitog intenziteta.
Jedan od najprepoznatljivijih znakova jeste iznenadna slabost ili utrnulost lica, ruke ili noge, naročito ako se javlja samo na jednoj strani tela. Osoba može iznenada da ima problema sa govorom, ne može jasno da izgovori reči ili ne razume ono što joj drugi govore. Mogu da se jave i iznenadni problemi sa vidom, jaka vrtoglavica, gubitak ravnoteže i koordinacije, kao i izuzetno jaka glavobolja koja se pojavljuje bez jasnog razloga.
Kod moždanog udara vreme je od presudnog značaja. Čak i kada se simptomi povuku nakon nekoliko minuta, to ne znači da je opasnost prošla. Privremeni simptomi mogu da budu znak prolaznog napada, odnosno upozorenje da postoji povećan rizik od ozbiljnog moždanog udara.
Moždana embolija najčešće nastaje kada se ugrušak formira na drugom mestu u organizmu, a zatim krvotokom dospe do mozga. Jedan od važnih izvora takvih ugrušaka može da bude srce, naročito kod određenih poremećaja srčanog ritma, kao što je atrijalna fibrilacija. Rizik dodatno povećavaju faktori poput visokog krvnog pritiska, povišenog holesterola, dijabetesa, gojaznosti i ranijih bolesti krvnih sudova.
Zbog toga prevencija nije vezana samo za jedan faktor. Kontrola krvnog pritiska i šećera u krvi, održavanje zdravog nivoa holesterola, fizička aktivnost i uravnotežena ishrana mogu da doprinesu smanjenju rizika od moždanog udara. Kod ljudi koji imaju određene srčane probleme lekar može da preporuči i terapiju koja smanjuje mogućnost stvaranja krvnih ugrušaka.
Važno je da zapamtite jednostavno pravilo: ako se kod osobe iznenada pojave asimetrija lica, slabost ruke ili noge ili problemi sa govorom, ne treba da čekate da simptomi prođu. Potrebno je odmah da pozovete hitnu medicinsku pomoć. Svaki minut može da bude važan za očuvanje moždanog tkiva i smanjenje rizika od trajnih posledica.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
