- Stari psi mogu da razviju sindrom kognitivne disfunkcije.
- Naučnici su u mozgu starijih pasa sa kognitivnim padom našli abnormalne proteinske naslage i povišen GFAP u krvi.
- Psi su zanimljiv model jer prirodno stare uz ljude, pa mogu da pomognu u ranijem otkrivanju neurodegenerativnih promena.
Stari psi bi možda mogli da pomognu naučnicima da bolje razumeju Alchajmerovu bolest i druge oblike demencije. Iako se na prvi pogled čini da između čoveka i njegovog kućnog ljubimca nema mnogo sličnosti kada je reč o bolestima mozga, istraživanja pokazuju da se mozak pasa tokom starenja menja na način koji u pojedinim aspektima podseća na ono što se događa kod ljudi sa neurodegenerativnim bolestima.
Jedan od razloga zašto se Alchajmerova bolest teško proučava jeste činjenica da promene u mozgu počinju mnogo pre nego što se pojave simptomi zbog kojih osoba potraži lekarsku pomoć. Zbog toga se u istraživanjima često koriste laboratorijski miševi, ali rezultati dobijeni na njima ne mogu uvek da se jednostavno prenesu na ljude.
Upravo zato naučnici sve više pažnje posvećuju životinjama koje prirodno stare i kod kojih se mogu da se pojave promene slične onima koje se viđaju kod ljudi. Među njima su i psi.
I psi mogu da razviju oblik demencije
Kod starijih pasa može da se javi stanje poznato kao sindrom kognitivne disfunkcije kod pasa. Ono može da izazove promene u ponašanju, pamćenju, učenju i sposobnosti snalaženja u svakodnevnom okruženju.
Vlasnici mogu da primete da pas počinje da se gubi u prostoru koji mu je poznat, zaboravlja rutine, drugačije reaguje na ljude ili druge životinje, više spava tokom dana, a noću postaje nemiran. Neki psi mogu da deluju kao da su zaboravili ranije naučene navike.
Ovo stanje se ne smatra potpuno istim kao Alchajmerova bolest kod ljudi, ali između njih postoje važne sličnosti. Upravo zbog toga istraživači pokušavaju da utvrde šta se događa u mozgu pasa tokom starenja.
Šta su naučnici pronašli u mozgu pasa?
U jednom novijem istraživanju naučnici su analizirali uzorke mozga starijih pasa čiji su vlasnici pristali da ih doniraju za potrebe istraživanja nakon njihove smrti. Rezultati su pokazali da se kod pasa sa izraženijim znacima kognitivnog pada pronalaze i abnormalne naslage proteina u određenim delovima mozga. Slične promene povezane su i sa neurodegenerativnim procesima kod ljudi.
Istraživači su zatim posmatrali i određene biomarkere u krvi. Posebnu pažnju privukao je GFAP, odnosno glijalni fibrilarni kiseli protein. On se normalno nalazi u ćelijama nervnog sistema, ali njegove povišene vrednosti u krvi mogu da budu povezane sa oštećenjem ili bolešću mozga. Kod pasa koji su imali veće količine abnormalnih proteinskih naslaga u mozgu primećene su i povišene vrednosti ovog biomarkera.
To otvara mogućnost da bi slični pokazatelji jednog dana mogli da pomognu u ranijem prepoznavanju kognitivnog propadanja kod pasa, ali i da naučnicima daju dodatne informacije o procesima koji se odvijaju tokom neurodegenerativnih bolesti kod ljudi.
Zašto su psi zanimljiviji "model" od miševa?
Psi žive sa ljudima, dele naše životno okruženje i izloženi su brojnim istim faktorima iz okoline. Istovremeno, njihov mozak prirodno prolazi kroz proces starenja, za razliku od pojedinih laboratorijskih modela kod kojih se određene karakteristike bolesti moraju veštački da se izazivaju.
To ne znači da su psi "zamena" za ljude u istraživanjima. Njihova vrednost je upravo u tome što mogu da predstavljaju dodatni model koji naučnicima omogućava da proučavaju neurodegenerativne promene u uslovima koji su bliži prirodnom starenju.
Velike studije, poput Dog Aging Project-a, dodatno pokušavaju da otkriju zbog čega neki psi stare zdravo, dok kod drugih dolazi do kognitivnog pada. Naučnici prate njihove zdravstvene, genetske i životne karakteristike, kao i promene u ponašanju i sposobnostima.
Takvi podaci mogu da pomognu da se utvrdi šta povećava rizik od demencije, ali i da se pronađu promene koje nastupaju pre nego što simptomi postanu očigledni.
Istraživanja su još u toku i bilo bi prerano da se tvrdi da će upravo psi da dovedu do leka za Alchajmerovu bolest. Ipak, činjenica da se određene promene u mozgu i biomarkerima pojavljuju na sličan način kod starijih pasa i ljudi daje naučnicima novi pravac za istraživanje.
Jedan od najvećih problema kod Alchajmerove bolesti jeste upravo kasno otkrivanje. Ako bi naučnici bolje razumeli šta se događa u mozgu tokom prvih faza bolesti, mogli bi da dobiju priliku da terapije primene ranije, pre nego što dođe do ozbiljnog gubitka kognitivnih sposobnosti.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
