Kada mu je troipogodišnja ćerka dobila temperaturu, Aleksandar M. je požurio u privatnu apoteku da kupi toplomer. Kupio je digitalni, jer od 5. jula, odlukom Agencije za hemikalije o zabrani korišćena živinih toplomera, jedino se digitalni mogu naći u rafovima apoteka.

Međutim, digitalni toplomer je pokazivao da dete čas ima temperaturu od 38,3 stepena Celzijusa, čas 37,9, pa roditelji nisu znali da li da daju neki lek za obaranje temperature. Dilemu su rešili tako što su od komšinice pozajmili klasični toplomer sa živom, koji je izmerio bez greške - 39,3 stepena Celzijusa, piše "Politika".

Aleksandar M. nije jedini koji je primetio razliku u merenju temperature digitalnim toplomerom. Poslednjih meseci mnogi naši sugrađani posumnjali su u preciznost ovih toplomera, a oni stari, sa živom, sve češće se traže.

"Najprecizniji su živini i kalijumovi toplomeri. Toplomeri sa živom, međutim, potrebni su isključivo lekarima. Jer, njima je u određenim stanjima bolesti izuzetno su značajni i delići Celzijusovog stepena. Digitalni su, međutim, sasvim dovoljan i pouzdani pokazatelj telesne temperature za obolele. Dokaz je da je cela Evropska unija prešla na digitalne toplomere. Naravno, apoteke su jedina mesta gde treba kupovati merna sredstva, u koja spadaju i digitalni toplomeri, jer su ovi uređaji prošli registraciju Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), pa shodno tome garantujemo i preciznost, jer zavisno od aparata varira i kvalitet", kaže za "Politiku" pi-ar ALIMS-a Aleksandar Tucović.

Pedijatar, primarijus dr Jasmina Mihajlović kaže da razlika u merenju zavisi od kvaliteta toplomera, od toga da li su baterije u digitalnom ispravne, kao i od pravilne upotrebe.

Medicinska sestra u ambulanti beogradske Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" Milja Popović kaže kako je primetna razlika u merenju temperature klasičnim aparatom sa živom, u odnosu na digitalni.

"Moje iskustvo i sa školskom decom i sa mojom rođenom decom, a imam ih troje, pokazuje da su precizniji toplomeri sa živom. Dogodi se da po digitalnom toplomeru dete nema temperaturu, a po živinom termometru ima 38.7 stepeni. Sigurna sam da su oba aparata ispravna, ali pokazuju različite podatke", kaže sestra Milja Popović.

Sonja Roglić, rukovodilac Sektora za upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima u Agenciji za hemikalije, hemičar po specijalnosti, objašnjava da je zamena starih toplomera sa živom - digitalnim, samo deo akcije globalnog rešenja uklanjanja žive iz svih oblasti u kojima može da se pronađe, a akcija je potekla od Ujedinjenih nacija.

"Ne možemo se vratiti na stare toplomere. Oni su zabranjeni svuda u svetu i Evropi. Živa je jako štetan element i zbog opasnih posledica koje može da izazove na ljudsko zdravlje. Živin toplomer je potpuno bezbedan kada je ispravan i ne treba paničiti u tom smislu. Takođe, ništa se strašno neće dogoditi kada nam se razbije toplomer sa živom u stanu: jednostavno pokupićemo kapljice komadićem vate, da se živa ne razlije po kući i ne isparava. Međutim, izračunajte koliko domaćinstava ima u Srbiji takav toplomer i koliko ima ukupno žive u toplomerima, kao i u drugim mernim instrumentima", ukazuje Sonja Roglić.

Ona kaže kako samo lekari treba da rukuju mernim instrumentima koji sadrže živu.

(MONDO)