- Bajden je rekao da ga rak prostate i dalje usporava, iako lekari beleže dobar odgovor na terapiju.
- Bolest mu je dijagnostikovana u maju 2025. i već tada je bila uznapredovala, sa metastazama na kostima.
Bivši američki predsednik Džozef Bajden ponovo je govorio o svom zdravstvenom stanju i borbi sa rakom prostate, otkrivši da ga bolest i dalje usporava i utiče na njegov svakodnevni život. Iako su njegovi lekari ohrabreni načinom na koji reaguje na terapiju, 83-godišnji Bajden priznaje da ima dana kada se oseća bolje, ali i onih kada mu bolest otežava uobičajene aktivnosti.
Bajden je svoju dijagnozu otkrio u maju 2025. godine, nakon odlaska iz Bele kuće. U novoj objavi na društvenim mrežama naveo je da zbog zdravstvenog stanja neće moći da učestvuje u onoliko razgovora i promocija koliko je planirao povodom izlaska svojih memoara.
"Neki dani su bolji od drugih. Nije me zaustavilo, ali me ponekad usporava", poručio je bivši predsednik.
Posebno zabrinjava podatak da je kod Bajdena rak prostate već bio uznapredovao u trenutku postavljanja dijagnoze. Bolest se proširila na kosti, što znači da je došlo do metastaza, odnosno širenja malignih ćelija iz prvobitnog tumora u druge delove tela. Njegov sin Hanter Bajden ranije je govorio o tome koliko je bolest iscrpljujuća i koliko utiče na očev život. Prema njegovim rečima, rak se proširio na kosti, a zdravstveno stanje bivšeg predsednika bilo je veoma teško.
Bajden je u oktobru 2025. završio jednu fazu lečenja uznapredovalog karcinoma, dok je kasnije govorio i o zračnoj terapiji koja je dala očekivane rezultate. Ipak, nastavio je da prati svoje zdravstveno stanje i reagovanje organizma na terapiju.
Rak prostate može dugo da ne daje jasne simptome
Rak prostate je maligno oboljenje koje nastaje kada ćelije prostate počnu nekontrolisano da se umnožavaju. Prostata je mala žlezda smeštena ispod mokraćne bešike, ispred završnog dela debelog creva, a njena osnovna uloga je stvaranje dela tečnosti koja ulazi u sastav sperme.
Ova bolest posebno pogađa muškarce starije životne dobi, a rizik se povećava sa godinama. Važnu ulogu imaju i nasledni faktori, zbog čega bi muškarci koji imaju bliskog člana porodice sa dijagnozom raka prostate trebalo da razgovaraju sa lekarom o ranijim pregledima.
Jedan od najvećih problema jeste to što rak prostate u početnim fazama često ne izaziva nikakve primetne tegobe. Upravo zbog toga muškarac može da ima bolest, a da toga uopšte nije svestan.
Kada se simptomi pojave, najčešće mogu da uključuju:
- učestalo mokrenje, naročito tokom noći;
- otežano započinjanje mokrenja;
- slab ili isprekidan mlaz urina;
- osećaj da bešika nije potpuno ispražnjena;
- prisustvo krvi u mokraći ili spermi;
- bol ili nelagodnost u predelu karlice.
Važno je da se naglasi da ovi simptomi ne znače automatski da osoba ima rak prostate. Mogu da se jave i kod benignog uvećanja prostate ili drugih uroloških problema, ali je neophodno da ih proceni lekar.
Šta znači kada se rak prostate proširi na kosti?
Kada se karcinom prostate otkrije u uznapredovaloj fazi, postoji mogućnost da su se maligne ćelije već proširile izvan prostate. Jedno od najčešćih mesta na koja se rak prostate širi jesu kosti, posebno kičma, karlica i rebra. Metastaze na kostima mogu da izazovu uporan bol, koji se često pojačava tokom noći ili pri kretanju. Kod nekih pacijenata mogu se javiti i prelomi kostiju, čak i nakon manjih povreda, kao i pritisak na kičmenu moždinu.
Ukoliko dođe do zahvatanja kičmene moždine, mogu da se pojave slabost u nogama, utrnulost i problemi sa kontrolom mokrenja ili pražnjenjem creva. Takvi simptomi zahtevaju hitnu medicinsku procenu. Kada se rak prostate proširi na kosti, bolest se smatra metastatskim karcinomom. Iako je reč o ozbiljnom stanju, postoje terapije kojima se može usporiti napredovanje bolesti, ublažiti simptomi i poboljšati kvalitet života pacijenta.
Kako se otkriva rak prostate i zašto su pregledi važni?
Za procenu rizika i otkrivanje raka prostate koriste se različite dijagnostičke metode. Jedna od najpoznatijih je PSA test, kojim se meri nivo prostate-specifičnog antigena u krvi. Povišena vrednost PSA može da ukazujena problem sa prostatom, ali sama po sebi ne potvrđuje postojanje karcinoma. Do povećanja može doći i zbog benignog uvećanja prostate, upale ili drugih stanja.
Ukoliko postoji sumnja na bolest, lekar može da preporuči pregled prostate, magnetnu rezonancu, a po potrebi i biopsiju, kojom se uzima uzorak tkiva i proverava prisustvo malignih ćelija. Upravo je rano otkrivanje jedan od najvažnijih faktora kada je reč o uspešnosti lečenja. Bajden je ranije, povodom Meseca svesti o raku prostate, upozorio na značaj redovnih pregleda i poručio muškarcima da ne zanemaruju svoje zdravlje.
Prema podacima koje je tada podelio, kada se rak prostate otkrije u ranoj fazi, petogodišnje relativno preživljavanje iznosi gotovo 100 odsto. Njegovo iskustvo ponovo je skrenulo pažnju na bolest koja u početku može da prolazi gotovo neprimetno, zbog čega je važno da razgovarate sa lekarom o rizicima, preventivnim pregledima i odgovarajućem vremenu za testiranje.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
