Rezultati istraživanja sprovedenog u Australiji u kojem je učestvovalo više od 220.000 ljudi pokazali su da predugo sedenje u toku dana skraćuje životni vek za tri godine, čak i kod osoba koje su inače fizički aktivne.
Odrasle osobe koje sede više od 11 sati dnevno izložene su za 40 odsto višem riziku od smrti u naredne tri godine, u poređenju sa osobama koje sede manje od četiri sata u toku dana. Ovaj odnos ne menja se čak ni kada se u obzir uzmu njihove životne navike, eventualno vežbanje, težina i opšte zdravstveno stanje. Kod onih koji sede između osam i 11 sati, ovaj rizik povišen je za 15 odsto.
Šef istraživačkog tima dr Hide van der Plog sa Odseka za javno zdravlje Univerziteta u Sidneju kaže da bi rezultate studije objavljene u Arhivima interne medicine trebalo shvatiti ozbiljno.
"Jutarnja šetnja ili odlazak u teretanu su važni, ali jednako je važno i izbegavanje predugog sedenja. Naši rezultati su pokazali da ljudi definitivno suviše vremena provode u sedećem položaju, što na poslu, što kod kuće ili u prevozu. Te navike moraju se promeniti, ako ništa drugo, tako što će se bar jedan deo puta do kancelarije preći peške", kaže dr Plog.
U grupi fizički neaktivnih ispitanika, oni koji su najviše vremena provodili sedeći bili su izloženi povišenom smrtnom riziku, sve u svemu, tokom tri godine koliko je trajalo istraživanje, umrlo je 5.400 ispitaniKa, a sedam odsto smrtnih slučajeva dovedeno je u vezu sa "sedećim" stilom života, prenosi "Dejli mejl".
Osobe koje veći deo dana provedu sedeći imaju veći obim struka, kao i povišene nivoe holesterola, šećera i triglicerida u krvi, a zabrinjavajuće je i to što prosečna odrasla osoba 90 odsto svog slobodnog vremena provede sedeći, iako lekari preporučuju minimum 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno.
Da bismo cifre stavili u odgovarajuću perspektivu, recimo ovako - 30 minuta umerene fizičke aktivnosti štiti vaše zdravlje u istoj meri u kojoj ga 10 sati sedenja ugrožava.
(MONDO)
Odrasle osobe koje sede više od 11 sati dnevno izložene su za 40 odsto višem riziku od smrti u naredne tri godine, u poređenju sa osobama koje sede manje od četiri sata u toku dana. Ovaj odnos ne menja se čak ni kada se u obzir uzmu njihove životne navike, eventualno vežbanje, težina i opšte zdravstveno stanje. Kod onih koji sede između osam i 11 sati, ovaj rizik povišen je za 15 odsto.
Šef istraživačkog tima dr Hide van der Plog sa Odseka za javno zdravlje Univerziteta u Sidneju kaže da bi rezultate studije objavljene u Arhivima interne medicine trebalo shvatiti ozbiljno.
"Jutarnja šetnja ili odlazak u teretanu su važni, ali jednako je važno i izbegavanje predugog sedenja. Naši rezultati su pokazali da ljudi definitivno suviše vremena provode u sedećem položaju, što na poslu, što kod kuće ili u prevozu. Te navike moraju se promeniti, ako ništa drugo, tako što će se bar jedan deo puta do kancelarije preći peške", kaže dr Plog.
U grupi fizički neaktivnih ispitanika, oni koji su najviše vremena provodili sedeći bili su izloženi povišenom smrtnom riziku, sve u svemu, tokom tri godine koliko je trajalo istraživanje, umrlo je 5.400 ispitaniKa, a sedam odsto smrtnih slučajeva dovedeno je u vezu sa "sedećim" stilom života, prenosi "Dejli mejl".
Osobe koje veći deo dana provedu sedeći imaju veći obim struka, kao i povišene nivoe holesterola, šećera i triglicerida u krvi, a zabrinjavajuće je i to što prosečna odrasla osoba 90 odsto svog slobodnog vremena provede sedeći, iako lekari preporučuju minimum 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno.
Da bismo cifre stavili u odgovarajuću perspektivu, recimo ovako - 30 minuta umerene fizičke aktivnosti štiti vaše zdravlje u istoj meri u kojoj ga 10 sati sedenja ugrožava.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.