Više od 1.000 ljudi u Srbiji koristi usluge privatnih psihologa i psihijatara. I za to ne štede pare: ove seanse nisu nimalo jeftine, a cena jednog sata kreće se do 50 evra.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, u celoj zemlji registrovana je 51 specijalistička psihijatrijska ordinacija. Najviše ih ima u Beogradu (27) i Vojvodini (14). Uz to, prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike, od 2004. izdate su i 32 dozvole za obavljanje psihološke delatnosti, pišu "Novosti".
Svaka ordinacija, odnosno savetovalište, ima deset i više klijenata, a da bi se videli bilo kakvi rezultati, neophodno je da osoba dolazi najmanje tri meseca. Najveći broj psiholoških savetovališta je u Beogradu (22), Novom Sadu (5), i Nišu, Kraljevu, Jagodini, Leskovcu i Petrovcu na Mlavi po jedno.
Po rečima psihoterapeuta Maje Mandić Marković, najveći broj njenih klijenata su žene između 35 i 45 godina: "Na deset žena, obrati nam se jedan muškarac. I jedni i drugi dolaze zbog problema u partnerskim i porodičnim odnosima. Sledeći na listi su strahovi, fobije, osećaj nesigurnosti."
Mlađi ljudi često dolaze i zbog problema u školi ili na fakultetu i straha od budućnosti. Dešava se da su toliko paralisani strahom da neće naći posao, da ne mogu da uče, padaju na ispitima i podsvesno odlažu trenutak diplomiranja.
Dr Ljiljana Klisić, osnivač Udruženja telesnih psihoterapeuta Srbije, za "Novosti" kaže da se psihoterapeutima uglavnom obraćaju visokoobrazovani, ali i ljudi sa srednjom školom. Njeno iskustvo je da je procenat žena tek nešto veći od postotka muškaraca. I jedni i drugi poslednjih godina sve češće traže pomoć zbog stresa na poslu i mobinga: "I ranije je bilo anksioznosti i depresije, ali je ona češće bila izazvana ličnim problemima, dok je sada zavladala 'biznis kuga'."
Da bi neko dobio od Ministarstva zdravlja dozvolu za specijalističku psihijatrijsku ordinaciju, ona mora da ima: radni sto, dve stolice, otoman za pregled, reflektor sa stalkom, stetoskop, aparat za merenje krvnog pritiska, neurološki čekić i negatoskop. Mora da poseduje ordinaciju, čekaonicu i sanitarni čvor, a može da je vodi samo specijalista psihijatrije.
Uslovi da Ministarstvo rada izda dozvolu za psihološko savetovalište su jednostavniji: za individualni rad potrebna je prostorija od devet kvadrata, a za grupni od 25. Naravno, ovom vrstom prakse mogu da se bave samo psiholozi. Prema rečima Nene Darmanović, iz Ministarstva rada, često im se za dozvolu obraćaju i defektolozi i zdravstveni radnici, ali njih odbijaju.
Najveći problem sa korišćenjem psihoterapeutskih usluga u Srbiji je što stručni rad nema ko da kontroliše, jer to nije predviđeno starim zakonom iz 1996, a novi još nije donet, jer članovi strukovnog udruženja ne mogu oko njega da se dogovore. Niko, takođe, ne kontroliše ni ordinacije "na crno", kojih, kažu psihoterapeuti, ima sve više.
(MONDO)
Prema podacima Ministarstva zdravlja, u celoj zemlji registrovana je 51 specijalistička psihijatrijska ordinacija. Najviše ih ima u Beogradu (27) i Vojvodini (14). Uz to, prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike, od 2004. izdate su i 32 dozvole za obavljanje psihološke delatnosti, pišu "Novosti".
Svaka ordinacija, odnosno savetovalište, ima deset i više klijenata, a da bi se videli bilo kakvi rezultati, neophodno je da osoba dolazi najmanje tri meseca. Najveći broj psiholoških savetovališta je u Beogradu (22), Novom Sadu (5), i Nišu, Kraljevu, Jagodini, Leskovcu i Petrovcu na Mlavi po jedno.
Po rečima psihoterapeuta Maje Mandić Marković, najveći broj njenih klijenata su žene između 35 i 45 godina: "Na deset žena, obrati nam se jedan muškarac. I jedni i drugi dolaze zbog problema u partnerskim i porodičnim odnosima. Sledeći na listi su strahovi, fobije, osećaj nesigurnosti."
Mlađi ljudi često dolaze i zbog problema u školi ili na fakultetu i straha od budućnosti. Dešava se da su toliko paralisani strahom da neće naći posao, da ne mogu da uče, padaju na ispitima i podsvesno odlažu trenutak diplomiranja.
Dr Ljiljana Klisić, osnivač Udruženja telesnih psihoterapeuta Srbije, za "Novosti" kaže da se psihoterapeutima uglavnom obraćaju visokoobrazovani, ali i ljudi sa srednjom školom. Njeno iskustvo je da je procenat žena tek nešto veći od postotka muškaraca. I jedni i drugi poslednjih godina sve češće traže pomoć zbog stresa na poslu i mobinga: "I ranije je bilo anksioznosti i depresije, ali je ona češće bila izazvana ličnim problemima, dok je sada zavladala 'biznis kuga'."
Da bi neko dobio od Ministarstva zdravlja dozvolu za specijalističku psihijatrijsku ordinaciju, ona mora da ima: radni sto, dve stolice, otoman za pregled, reflektor sa stalkom, stetoskop, aparat za merenje krvnog pritiska, neurološki čekić i negatoskop. Mora da poseduje ordinaciju, čekaonicu i sanitarni čvor, a može da je vodi samo specijalista psihijatrije.
Uslovi da Ministarstvo rada izda dozvolu za psihološko savetovalište su jednostavniji: za individualni rad potrebna je prostorija od devet kvadrata, a za grupni od 25. Naravno, ovom vrstom prakse mogu da se bave samo psiholozi. Prema rečima Nene Darmanović, iz Ministarstva rada, često im se za dozvolu obraćaju i defektolozi i zdravstveni radnici, ali njih odbijaju.
Najveći problem sa korišćenjem psihoterapeutskih usluga u Srbiji je što stručni rad nema ko da kontroliše, jer to nije predviđeno starim zakonom iz 1996, a novi još nije donet, jer članovi strukovnog udruženja ne mogu oko njega da se dogovore. Niko, takođe, ne kontroliše ni ordinacije "na crno", kojih, kažu psihoterapeuti, ima sve više.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.