Šef odeljenja za praćenje alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine Mirjana Mitrović rekla je Tanjugu da su juče zabeležene tri puta veće koncentracije polena trava, koje su ubičajeno jak alergen u ovom periodu godine.

Kako je kazala, osim trava, u ovo vreme godine pojačane su i koncentracije korova, naročito koprive koji reagujući "unakrsno" sa drugim alergenima mogu da zasmetaju osobama koje pate od alergija.

Najčešći simptomi su kijavica, crveni, otečeni kapci, crvenilo na licu i telu, svrab očiju, nosa, zapušen nos ili pojačana sekrecija, učestalo kijanje, neretko i zapušen nos.

Mitrović je kazala da je najbolje da osobe koje imaju simptome, a nisu se testirale odu kod lekara kako bi utvrdili na šta su tačno alergični, a da im se potom i propiše terapija budući da se osim uobičajenih simptoma mogu ispoljiti i reakcije na koži, gušenje...

Prema njenim rečima, najveće kocentracije polena su uglavnom u jutarnjim satima, pa bi osobe koje imaju probleme trebalo da izbegavaju da izlaze napolje, kao i da tada ne provetravaju prostorije u kojima borave.

Osim trava i korova, probleme osobama koje su alergične uskoro bi mogao da zada i polen ambrozije, koja počinje da cveta krajem jula, ili početkom avgusta, pa bi je trebalo uništavati sada, pre cvetanja, kazala je ona.

Alergolozi ukazuju da se iz godine u godinu povećava broj ljudi koji pati od nekog oblika alergije, a prognoze evropskih stručnjaka ukazuju na to da će do 2020. godine ili 2030. godine polovina stanovništva imati probleme sa inhalacionim alergenima.

Zbog neprijatnih simptoma koji mogu da dovedu i do gušenja kod osoba za koje se posumnja da su alergične na polene neophodno je uraditi test kod alergologa.

Najčešće se koriste antihistaminici i kapi za nos, a jedini lek koji može da izmeni reakciju organizma su alergijske vakcine koje mogu da pruže dobru zaštitu i otklone simptome alergičnima. Najpre je neophodno proći sve analize, a vakcina se najčeće prima na jesen.

(Tanjug)