Slušaj vest

Čini se da su naučnici sve bliže otkrivanju tajni dugovečnosti. Švedska studija ispitivala je uzorke krvi stogodišnjaka i ljudi koji su umrli pre starosti. Otkriveno je koji se parametri razlikuju između ove dve grupe i to je omogućilo preliminarni pažljiv odabir onih koji značajno utiču na dug i zdrav život. Ispostavilo se da je ključ, između ostalog, nivo glukoze u krvi.

Dugovečnost je predmet istraživanja naučnika

U svetu trenutno živi oko 455.000 stogodišnjaka, međutim, procenjuje se da bi ih pre 2050. moglo da bude i preko milion. To znači da su oni najbrže rastuća demografija, a od 1970. godine njihov broj se udvostručava svake decenije. Nekada je doživeti tako poodmaklo doba bila prava retkost, sada se to dešava mnogo češće, a prema zapažanjima naučnika, sledeće generacije žive sve duže.

Švedski istraživači, želeći da ukažu koji faktori mogu da budu odgovorni za dugovečnost, uzeli su u obzir nekoliko parametara, uključujući nivo glukoze u krvi i holesterola. Istraživanje, čije su rezultate analizirali, obuhvatalo je 44.000 ljudi. Ispitanici su imali između 64 i 99 godina kada su testovi počeli. Provereno je njihovo zdravstveno stanje i uzorci krvi. Posmatranja su trajala 35 godina, a za to vreme je 1.224 ispitanika ili 2,7 odsto doživelo 100. rođendan.

Prva stvar koja upada u oči je veza između dugovečnosti i pola. Ispada da su 85 odsto stogodišnjaka iz grupe činile žene. Međutim, kako se pokazalo, važni su i drugi faktori. Prilikom testiranja uzoraka krvi, uzeto je u obzir 12 biomarkera, uključujući: nivoe glukoze, holesterola, keratinina, mokraćne kiseline i markera koji se odnose na funkciju jetre.

Rezultati istraživanja su potvrdili da su stogodišnjaci imali niže nivoe glukoze, kreatinina i mokraćne kiseline od ljudi koji su živeli do 60. godine. Zanimljivo, kod dugovečnih ljudi, parametri testirani u prošlosti su vrlo retko bili ispod i iznad norme, obično su to bile prosečne vrednosti. Situacija je bila drugačija u testovima na kraju životnog veka, ali treba pojasniti da su standardi razvijeni za mnogo mlađu populaciju.

Razlike za neke biomarkere otkrivene između stogodišnjaka i onih koji su umrli u mlađoj dobi, bile su primetne, ali male. Na primer, u slučaju mokraćne kiseline, razlika je bila samo 2,5 odsto. Dakle, ljudi sa najnižim nivoom ovog jedinjenja u krvi imali su 4 odsto šanse da dožive 100. godinu, a ostatak 1,5 odsto.

Međutim, opšti trendovi ukazuju na to da što je niži nivo mokraćne kiseline, kreatinina i glukoze u krvi, veća je šansa za dugovečnost. Nasuprot tome, nizak nivo ukupnog holesterola i gvožđa smanjuju ovu šansu. Međutim, naučnici nisu mogli da identifikuju specifične gene ili aspekte životnog stila koji bi uticali na vrednosti pojedinačnih biomarkera. Otuda zaključak da treba slediti zdrav način života, uzimajući u obzir uravnoteženu ishranu i aktivan način života.

BONUS VIDEO:

TikTok/drmarkhyman 5 namirnica za dugovečnost