Braun se lečio u Berlinu i njegov tretman podrazumevao je uništavanje njegovog imunosistema i transplantaciju matičnih ćelija od donora sa retkom genetskom mutacijom koja je otporna na HIV virus.

Procedura je previše skupa i teška da bi se masovno sprovodila, ali je godinama posle Braunovog izlečenja 2007. priča o njegovom uspehu podstakla naučnike da sada osmisle strategiju borbe protiv side, prenose svetske agencije.

Od početka epidemije AIDS-a pre 31 godine, naučnici su učinili velike korake u lečenju ove bolesti. Broj smrtnih slucajeva povezanih sa sidom opao je na 1,7 miliona prošle godine sa 1,8 miliona u 2010. godini, navodi se u izveštaju UN programa za AIDS.

Koktel moćnih lekova za HIV godinama može da sprečava pojavu infekcije, ali je virus lukav i uspeo je da se učauri u DNK imunosistema bolesnika gde leži uspavan i gde ga lekovi ne dotiču. Zbog toga pacijenti sa HIV-om moraju ceo život da uzimaju lekove.

Zbog većeg pristupa lekovima, sve više pacijenata sa HIV-om živi manje više normalnim životom, ali raste broj onih kojima su lekovi potrebni zbog čega se cena lečenja AIDS-a povećava.

"Lečenje je za ceo život i danas znamo koliko je važno i da može da uspori širenje virusa", rekao je Rojtersu izvršni direktor UNAIDS-a Majkl Sajdibi.

On, međutim, upozorava da lečenje ne sme da bude kraj puta.

"Ukoliko nastavimo da verujemo da je to kraj igre onda ćemo imati problema da dođemo do nule", rekao je on aludirajući na cilj okončanja epidemije.

"To je prvi korak", kaže Fransoaz Bar Sinusi koja je dobila Nobelovu nagradu za svoju ulogu u identifikovanju virusa. Ona je potpredsednika međunarodne grupe stručnjaka koja radi na pronalaženju leka i koja je juče predložila strategiju.

Sinusi kaže da će sledeći korak biti određivanje cene strategije. Taj posao će početi kada i Međunarodna konferencija o AIDS-u, od 22. do 27. jula u Vašingtonu.

Doktor Stiven Diks sa Univerziteta San Francisko, koji je prededavajući radne grupe, kaže da stručnjaci sve više osećaju potrebu da se "prebace sa blokiranja virusa na kompletno uklanjanje virusa."

Umesto da pokušaju i kopiraju tretman koji je Braun dobio, stručnjaci će pokušati da pronađu jednostavnije rešenje koje će biti i manje skupo.

Među prvim koracima, kaže Diks, biće nastavak osnovnog istraživanja u laboratoriji kako bi se razumelo zašto virus ostaje u telu i gde se krije.

Naučnici će, takođe, morati da razumeju funkcionisanje imunosistema zaraženih HIV-om i odrede da li upala igra ulogu u zaštiti virusa.

Drugi stručnjaci moraće da odrede zašto neki pacijenti razviju antitela i tako mogu da kontrolišu infekciju i da li se to možda može primeniti na lečenje ostalih.

Diks je rekao da će lekarima biti potrebni bolji testovi kako bi izmerili nivo virusa. Istraživači će morati da razviju lekove kako bi se virus "isterao" iz skrovišta u telu i postao ranjiviji, kao i snažni lekovi koji će poboljšati sposobnost imunosistema da se bori protiv infekcije.

Rovena Džonston iz Fondacije za istraživanje AIDSa, koja finansira razvoj leka, kaže da će globalna strategija pomoći u konsolidovanju napora.

"Sada kada znamo pitanja, možemo da naše napore usmerimo u pravom smeru", rekla je ona.

Direktor Nacionalnog instituta za infektivne bolesti Entoni Fauči rekao je da njegov institut podržava ove napore, ali da je još uvek rano govoriti o nekom uspehu.

"Moramo mnogo toga da otkrijemo kada je reč o leku i nema garancija kada i da li će se to dogoditi", upozorio je on.

(Tanjug)