Biljke nam teraju suze na oči, zbog polena teško dišemo, od nekih krema otičemo i češemo se, od hrane dobijamo mučninu, povraćanje i dijareju, od duvanskog dima plačemo. Smeta nam bižuterija, farbe za kosu, deterdženti, guma, plastika, prašina, dlake životinja.

Spisak alergena je sve duži, pa je preosetljivost na njih postala bolest savremenog doba. Poslednjih godina su alergije u ekspanziji, tako da se smatra da oko 20 odsto celokupne populacije boluje od nekog njenog oblika.

Na pojavu alergije utiču aerozagađenje, pušenje, način ishrane, infekcije, psihološki faktori, lekovi. Alergeni do organizma dospevaju preko disajnih puteva, digestivnog sistema, kože i krvi. Da li smo ranije bili manje podložni ovim tegobama ili se sada samo više o njima zna?

Dr Aleksandar Adamović, direktor Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu, tvrdi da nismo postali osetljiviji, već smo sve bahatiji prema sebi i prirodi.

"Mnogo ljudi je alergično i na tetovaže, ali svašta istrpe da bi imali aplikaciju na leđima ili nekom drugom delu tela. Neodgovornije se ponašamo prema svom telu nego ranije. Što je, recimo, veći broj onih koji se tetoviraju raste i procenat onih koji imaju osetljivu kožu, pa se pojavljuje reakcija. U poslednje vreme dolaze i deca koja su zalepila privremene tetovaže, koje se mogu kupiti uz žvake. Alergeni se nalaze u toj boji, pa dolazi do promena na koži. Javlja se tipična alergijska reakcija jer se koža brani", kaže za "Novosti" Adamović.

On objašnjava da je mnogo ljudi koji su alergični i na bižuteriju, ali ubedljivo najviše problema izaziva ambrozija, jer ova biljka ima najveći alergeni potencijal.

"Pacijenti se najviše žale na curenje ili zapušenost nosa, upalu očnih konjunktiva, kijanje, kašalj, sviranje u grudima, napade gušenja, osip (urtikarije), kontaktni dermatitis, otoke različite lokalizacije", objašnjava dr Olika Drobnjak Tomašek, načelnica Odeljenja za alergologiju i imunologiju KBC "Bežanijska kosa".

Simptomi polenske alergije imaju sezonski karakter, a počinju u proleće. Tokom juna i u julu je obično mirniji period, ali ne uvek, da bi se od avgusta pa sve do oktobra nastavile tegobe za one koji su preosetljivi na polene korova. Grinje vladaju uglavnom u zatvorenim prostorima tokom cele godine.

Prema statističkim podacima, koji nisu uvek ujednačeni, najčešća je pojava preosetljivosti na polene trava i korova, zatim na grinje, venome insekata, ali tu su i različite vrste hrane, aditiva hrani, kao i lekovi.

Mnogi ljudi su osetljivi na kozmetičke preparate. Namažu neki krem, stave parfem i kad izađu na sunce dođe do zapaljenja kože.

"Važno je da otkriju na vreme šta im smeta i da to izbegavaju. Morate ukloniti alergen. Ako je to sunce, znači - bez sunčanja! Ipak, ljudima je ponekad to teško objasniti", smatra dr Adamović.

(MONDO)