Ono što bismo mogli da nazovemo sećanjem zapravo ne postoji. Sećanje je u stvari proces ili skup povezanih procesa u kojima se mozak menja reagujući na događaje.

Te promene za rezultat imaju to da je osoba u stanju da ponovi broj telefona (kratkotrajno pamćenje), seti se određenog događaja (epizodno pamćenje), izrecituje pesmu koju je učila u školi pre dosta godina (dugotrajno verbalno pamćenje) ili koristi naučene veštine kao što je vožnja bicikla ili skejtborda (proceduralno pamćenje), piše "Zabavnik".

Među ostalim važnim mehanizmima koji određuju sećanje nalčaze se promene snaga sinapsi (rastojanja između nervnih ćelija koja signali moraju da premoste), rast sićušnih izraslina (gemula) na dendritima, kao i mnoge hemijske promene koje osnažuju određene mreže neurona na račun nekih drugih.

Ove promene dešavaju se širom mozga, ali one do kojih dolazi u određenim područjima - kao što je hipokampus koji se nalazi u slepoočnom režnju mozga - veoma su značajne za sećanje. Oštećenje ovog dela mozga može trajno da onesposobi osobu da stvara bilo kakva nova sećanja.

(MONDO)